Раша Попов за Глас Српске: Душку Радовићу би недостајали радници у фабрикама

Александра Глишић
Раша Попов за Глас Српске: Душку Радовићу би недостајали радници у фабрикама

Београд - Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ онај ко има право рјешење у правом тренутку.

Ово је само један од култних цитата књижевника, глумца и новинара Раше Попова који је ових дана за своје стваралаштво награђен признањем са именом краља српског афоризма Душана Радовића.

- То је највећа награда коју сам добио зато што је нисам очекивао, прошло је већ пола године откако је књига објављена. Често нападају књижевне награде, то, наравно, раде они који нису писци и не добијају признања - рекао је Раша Попов за "Глас Српске" присјећајући се дружења са Радовићем.

Награда му је уручена за роман "Овчарско-кабларска бајка", у издању "Пчелице" из Чачка, а додјељује је Међународни салон књига у Новом Саду.

- Душко је био ретка појава и једна врста народног трибуна. Временом, говорећи своје афоризме у емисији "Београде, добро јутро" постајао је све оштрији политички. Ако се добро сећам, три дана му је било забрањено да излази на таласе Студија Б. Радници су сваког јутра пре него што је он говорио педагошке и брачно-породичне афоризме заустављали машине у фабрикама и стајали мирно слушајући га шта прича - подсјећа Попов.

Умјетник који је већину стваралаштва посветио дјеци указује да се ситуација много промијенила у односу на златно доба Радовићевог афоризма.

- Сигуран сам да би Душко данас био забринут што су нестале фабричке машине крај којих су га слушали радници. Где год кренем на гостовање, у местима у унутрашњости Србије, нађем уништене фабрике које личе на пустињу - прича Попов.

На додјели награде у Новом Саду највише га је, каже, обрадовало што су у жирију примијетили да је "Овчарско-кабларска бајка" изврсна књига за све генерације.

- Имао сам лепу реакцију на ову књигу и у Бањалуци где смо у великој књижари за пола сата продали 25 примерака. Родитељи су доводили децу и био је то диван призор за мене као писца. Бањалука је културан град и има културне родитеље и културну децу - примјећује Попов напомињући да се данас много књига објављује у Србији, али спонзорским парама.

Има међу тим насловима, каже, добрих, али и лоших књига.

- Слабо читам у последње време зато што болујем од глаукома па више не могу да радим ни на рачунару. То је за савременог писца велики недостатак - сматра Попов.

Није одушевљен програмом на већини телевизија у Србији.

- Ријалити програми нису никакви ријалитији. То је специјално трениран тим примитивних људи које вође таквих програма ради зараде и комерцијалног успеха вежбају да сеју мржњу једни на друге. Нисам знао да су људи толико зли иако имам 83 године. У таквим емисијама видим само вештице, вукодлаке и вампире - каже Попов.

Док ужива у новом статусу прадједа, који је стекао прије три мјесеца, размишља и о новом роману.

- Мој праунук се родио пре три месеца, смешкао се већ првих дана, а смех је израз добре душе. Сваке ноћи до јутра смишљам нови роман. Хтео бих да напишем књигу о деспоту Ђурђу Бранковићу који је имао жену грчку аристократкињу, отмену и племениту. Народ је због пореза приликом градње смедеревске тврђаве назвао Проклета Јерина. Надам се да ћу успети јер кћерка мора да куца на рачунару уместо мене - завршио је Попов причу.

"Фазони и форе"

- Девојчице које су са мном снимале "Фазоне и форе" су биле способније од мене. Једном ми се десило да због врућине нисам могао да изговорим текст који је био компликован. А онда је једна од девојчица изговорила тај исти текст који је случајно запамтила - присјетио се Раша Попов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана