Ранку Рисојевићу уручена Грачаничка повеља
У Дому културе Грачаница одржано је књижевно вече у оквиру које је књижевнику Ранку Рисојевићу уручена престижна награда Грачаничка повеља, која се додјељује у оквиру Видовданског пјесничког бденија.
Рисојевићу је књижевна награда додијељена за његов укупан допринос развоју српског језика, књижевности и културе.
Директор Дома културе Грачаница Живојин Ракочевић, који је синоћ уручио награду Рисојевићу, указао је на значај књижевног дјела Ранка Рисојевића у српској савременој књижевности и његов укупан допринос у области културе.
Члан жирија Жарко Миленковић рекао је да је жири ове манифестације одлучио да Грачаничку повељу додијели Ранку Рисојевићу који је српску књижевност обогатио са изузетним књигама, у скоро свим жанровским формама.
О Рисојевићевом књижевном дјелу говорио је доктор филолошких наука Златко Јурић који је истакао да је, изван сваке сумње, Рисојевић водећи књижевник Републике Српске и један од најплоднијих и најзначајнијих савремених српских писаца.
Јурић је навео да је Рисојевићев роман "Дјечаци са Уне" већ уврштен у лектиру за основну школу.
- Књижевно-умјетнички домет ове књиге потврђен је и од читалаца, а чињеница је да је Рисојевићев роман "Дјечаци са Уне" ушао у школски програм других јужнословенских народа те да је ова књига дио лектире у хрватском и бошњачком школском програму - истакао је Јурић.
Он је рекао да је једно од најзначајнијих Рисојевићевих дјела роман за младе "Иваново отварање", који представља најпотпунији и најпоетичнији роман за дјецу и младе у савременој књижевности Српске.
Прву збирку пјесама "Вид таме" Рисојевић је објавио 1967. године. Посебно се извдаја Рисојевићева пјесничка књига "Самоћа, молитве", објављена 1999. године.
Поред пјесама тишине и осамљености, у ову збирку уврштене су и пјесме молитве, међу којима је једна од најпоетичнијих "Пјесникова молитва". Затим, ту су молитвене пјесме упућене Господу за сваког човјека, свако биће и сваку ствар која постоји. Рисојевић је испјевао изврсне молитве слијепца, лопова, вође народа, сплавара, свештеника, монаха...
Са истанчаним сензибилитетом, пјесник је исписао неке од најпоетичнијих пјесама молитвеног карактера у савременој српској књижевности и надоградио овај средњовјековни књижевни жанр.
Рисојевић се, тако, придружио плејади српских пјесника који су исписали изврсне стихове у молитвеној форми као што су Јован Дучић, Васко Попа, Иван В. Лалић, Новица Тадић.
Завидну вјештину писања, Рисојевић је показао и у књигама кратких прича. Најзначајније његове збирке кратких прича су: Шум /1995/ и Фрагменти /2002/, те збирка сабраних кратких прича "Минима меморабилиа" /2014/ са поднасловом: мале приче, снови, записи. Прошле године је објавио роман "Бескућник", којим је заокружио својеврсну трилогију коју чине раније објављени романи "Симана" /2007/ и "Господска улица" /2011/.
Веома су значајни и други романи као што су "Археолог" /2005/ и, посебно, "Босански џелат" /2004/, који доживљава нова издања и на другим језицима - на њемачком, пољском, руском...
Извор: СРНА
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
