Радомир Д. Митрић, пјесник: Сваки пјесник жели награду Бранко Миљковић

Пјесник који је годинама стварао у Бањалуци свој животни и умјетнички пут наставио је у Крагујевцу, а открио нам је да му нова номинација много значи.   

- То је најважнија награда за поезију у српској књижевности, сваки пјесник жели да је добије од тренутка кад почне да пише, јер она представља круну поетског стваралаштва код нас. Бранко Миљковић је кнез српских пјесника, он чини централну линију српског пјесништва, која сеже од Венцловића и Радичевића, Војислава Илића, Бојића, Настасијевића, до потоњег Ивана В. Лалића - каже Митрић додајући да му чињеница да је његова књига сврстана у ужи избор представља изнимну част.

Осим његове, за ову награду се тренутно бори још осам пјесничких књига објављених на српском језику протекле године. Примјећује да су у жирију културни прегаоци које заиста цијени и не сумња да ће донијети најбољу одлуку.  Подсјећа да је један циклус из кандидоване књиге већ награђен признањем "Милутин Бојић", а једна пјесма је такође добила УНЕСКО-ову награду у Италији. "На путу за Хесперију" обухвата пјесме које су писане у распону од пет година.

- Ова књига је и настала кроз промишљање трагизма који је пратио личност Бранка Миљковића, централна пјесма ове збирке је она "Орфеј у Ксаверској шуми", која је њему и посвећена, и у којој постоји тај стих, "…сам си и изгнан, на путу за Хесперију…". Та пјесма је прва написана и она је за собом "повукла" све остале пјесме у књигу, увукла их је унутра као што маелстром у дубину мора увлачи бродове - открива Митрић.

Тврди да се у одређеном тренутку нашао у сличној ситуацији као и Миљковић који је био на удару политичких и књижевних кругова и морао је због тога да пође у добровољни егзил.

- Читаоци ове књиге могу да рачунају на путовање многим предјелима, који су обликовани у атанору моје транссимболистичке поетике, коју најбоље представљају три њена примарна садржиоца кроз семантику куле, острва и свјетионика - указује пјесник који није задовољан статусом који поезија има данас.

Иза њега је неколико објављених пјесничких књига, али и признања која је добијао за њих.

- Стање је алармантно, поезија је толико маргинализована, тако да нпр. на сајмовима књига могу да се изброје на прсте штандови са озбиљном пјесничком продукцијом. Има свега неколико издавачких кућа које објављују поезију, а и тако мала поетска сцена има своје негативне узусе, као нпр. кад се цензурише све што квари одређени шаблон. Нпр. не могу да објавим пјесме у неким часописима, јер постоји цензура на моје име. Да не говорим о сумњивим антологијама и несхватању појма српски културни и књижевни простор - закључио је Митрић.

Нова дјела

- Пишем роман "Месмерични анђели" о Цезару Ваљеху из визуре његове жене, што ми представља прави изазов, затим књигу прича под насловом "Бестијаријум", а послије Хесперије нећу неко дуже вријеме писати поезију, јер је та књига исцрпила доста тога у мени. Не журим нигдје, тако да кад објавим ово све, читаоци у Републици Српској ће бити обавијештени. Овај ужи избор и сва моја признања су дар њима, а наук онима који су ме, док сам живио тамо, стигматизирали. Мој рад их увијек најбоље демантује - каже Радомир Д. Митрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.