Радомир Андрић, књижевник и предсједник Удружења књижевника Србије, за Глас Српске: Писац не сме да буде на зачељу

Александра Глишић
Радомир Андрић, књижевник и предсједник Удружења књижевника Србије, за Глас Српске: Писац не сме да буде на зачељу

Бањалука - Писци су дошли у ситуацију да сами финансирају своје књиге. На крају основну зараду узму издавач и књижар. Не може и не сме онај ко је написао дело да буде на крају ланца. То је сасвим нелогично и не би требало да буде тако.

Овако размишља угледни књижевник Радомир Андрић, који је на српској књижевној сцени присутан већ 55 година поклањајући несебично читаоцима најљепше и најдубље мисли из своје умјетничке радионице. Истовремено је и предсједник Удружења књижевника Србије, гдје други мандат заредом бије битку са вјетрењачама покушавајући да се избори за бољи положај писца и књиге.

- Култура је увек на маргини. Али без обзира на све, ми ћемо стварати. Ако штедимо на култури, онда је то велика штета. И наша издавачка делатност много је комерцијализована, тако да је књига више постала роба, а мање је задржала позицију културног добра - примјећује Андрић који је аутор више од 30 књига поезије.

Највеће признање за поетско стваралаштво стигло је овог љета у виду награде "Васко Попа". Тиме је употпуњена колекција части која је Андрићу претходно указана кроз награде "Исидора Секулић", "Милан Ракић" и бројне друге.

- Највећа награда за писца је када његова књига нађе пут до читалаца. Али свака награда прија и потврђује квалитет рада. "Васко Попа" је једно од најзначајнијих признања у Србији, јер носи име песника који је био један од предводника наше модерне поезије - каже књижевник о награди коју је добио за дјело "Осим једне ствари" која представља избор његове поезије.

Више од двије трећине ове књиге заузима нова поезија, а остало су старе пјесме.

- Тежио сам да нађем обједињавајућу линију мог стваралаштва и она је можда овде приметнија него у неким појединачним књигама. Не заносим се идејом да представљам врх српске модерне поезије, јер, хвала Богу, долазе и нови песнички гласови - навео је Андрић и додао да је природно да старији пјесници могу нешто научити од младих колега, али и они од њих.

Аутор стихова чију су вриједност препознали и читаоци и критичари пише и прозу, али и књижевне критике.

- Данас су критичари образованији у смислу тумачења књиге и књижевности. Међутим, недостаје им храбрости за указивање на истинску вредност једног дела. Они се више преслишавају о својим теоријским знањима, а мање говоре конкретно о некој књизи - каже мајстор стиха који своју позицију у Удружењу књижевника Србије сматра незахвалном.

Ипак, истиче да је част бити предсједник УКС-а, које постоји 111 година и чији је први предсједник био славни Сима Матавуљ, а први секретар чувени Јован Скерлић.

- У Србији постоје и независни слободни писци који немају запослење, а многи од њих постали су грађани другог реда. Надам се да ће се неке ствари променити. Схватам да људи тешко живе и да прво треба обезбедити егзистенцију, али не може се ни без књиге - сматра Андрић, који неуморно пише нове стихове за неке будуће збирке.

Поезија за дјецу

Радомир Андрић потиче из истог краја као и пјесник Љубивоје Ршумовић. Осим тога, такође је дио стваралаштва посветио најмлађима.

- Сигурно да је књижевност за децу, а посебно поезија, веома битна и значајна. Доба мог детињства се, наравно, много разликује од времена у коме деца данас одрастају уз рачунаре и многа технолошка достигнућа. Ми смо више учили у природи посматрајући живи свет око себе. Ршумовић и ја смо расли у крајолицима на Златибору где има много лепоте, што се може препознати у нашим делима. Ипак, нисам толико објавио за децу као што је то учинио мој земљак - каже Радомир Андрић, који је за дјечју књигу "Козје грозје" добио награду "Невен".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана