Radivoje Bojičić: U aforizmima se uvek radi o glavi
U aforizmima se uvek radi o glavi. Pa, bilo da je reč o glavi jedan, ili nekoj glavi iz sredine ili, pak, s kraja. Radi se, dakle, o onome o čemu se ne radi.
Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik, satiričar, dramski pisac i kolumnista Radivoje Bojičić, povodom izlaska iz štampe svog novog romana "Maniti voz u Zlatnom krstu", koji govori o premijeri filmova braće Limijer, a prije svega filma "Ulazak voza u stanicu", u Beogradu, koji je izazvao veliku paniku među gledaocima.
Projekciju filma obezbijedio je kralj Milan Obrenović, koji je živio u izbjeglištvu u Parizu, a premijeri u Beogradu, u kafani "Kod zlatnog krsta", prisustvovali su i kralj Aleksandar Obrenović i njegova majka Natalija.
* GLAS: Vaš roman "Maniti voz u Zlatnom krstu", koji se nedavno pojavio u izdanju Grafičkog ateljea "Dereta", sentimentalno govori o istoriji Beograda kada je filmska umjetnost zakoračila u taj grad. Šta Vas je inspirisalo da pišete baš o tom periodu?
BOJIČIĆ: Iako u to vreme nije bilo nekih velikih ratova ili sličnih pogibija, od čega je sastavljena naša učiteljica života, kraj devetnaestog veka je možda najdinamičniji period u našoj novijoj istoriji. To je vreme u kojem smo se najviše približili Evropi. Evropa nam je, takoreći, bila, da se manuelno izrazim, nadohvat ruke. Problem je bio samo u tome što je to bila Crna ruka. Ali, mene je, pre svega, inspirisala činjenica da su u Beogradu, svega šest meseci posle svetske premijere u Parizu, gradu svetlosti, u balkanskom mraku prikazani filmovi braće Limijer.
* GLAS: U knjizi pričate o boemskom, ali i uštogljenom Beogradu. Možete li uporediti kako je to bilo nekada, a kakvo je stanje danas kada su u pitanju umjetnici i umjetnost uopšte?
BOJIČIĆ: Danas, kada više nema ni "Dardanela", ni "Kod zlatnog krsta", a nema ni ostalih čuvenih kafana, pa su pod znakom pitanja i ona preostala mesta u kojima se mogu sresti ostaci nekadašnje boemije, u vreme kada se sedi po tržnim centrima, u kafićima i sličnim suši barovima, svako poređenje ovog i onog u najmanju ruku je neumesno. Nažalost, danas u Beogradu ne postoji ni boemski ni uštogljeni svet. I u svetu uštogljenih i u svetu boemije stil se podrazumevao. Mi živimo u svetu bez stila, a iventi, dešavanja, žurke i hepeninzi su događaji u kojima se stil ne podrazumeva.
* GLAS: Narator u knjizi je Žarko Ilić. Zašto ste se odlučili baš za njega?
BOJIČIĆ: Žarko Ilić je bio sin čuvenog srpskog državnika, tribuna i pesnika Jovana Ilića, brat poznatih pisaca Vojislava, Milutina i Dragutina Ilića. I dok su Jovan, Vojislav, Milutin i Dragutin ostavili duboki trag u istoriji srpske književnosti, Žarko, koji je bio jedan od najduhovitijih ljudi svoje epohe, kad god bi se latio pera, ostavljao bi za sobom nešto što je bilo u krajnjem neskladu sa njegovim usmenim talentom. Tom talentu divili su se i Nušić, i Sremac, p Matoš, i Glišić… Ali, Žarko je, kažem, bio talentovan samo kad bi bio usmen. Čim bi se pojavio u pismenom obliku, od onog Žarka ne bi ostajalo ništa. Takvih kao što je Žarko među Srbljem ima mnogo. Uzimajući Žarka za naratora, hteo sam da odam počast svim srpskim kozerima koji za sobom nisu uspeli da ostave pismene tragove, ali su u memoarima i anegdotama glavni likovi i najsimpatičniji junaci.
* GLAS: S obzirom na to da se pored književnosti i satire bavite i dramskim pisanjem, kako biste ocijenili kvalitet savremene drame danas?
BOJIČIĆ: Ja se jesam ogledao i u pisanju drama. Neke su mi izvedene na televiziji, a neke i u pozorištu. Pri tom, najviše uspeha imao sam sa monodramama, od kojih su najpoznatije "Alo, ođe mobilni", "Ja, rezervista", "Prodavac magle", "Sponzor noćas mora pasti" i "Žizela". Ali, sve je to nedovoljan opus da bih sebi mogao da dam pravo da ocenjujem stanje na ukupnoj pozorišnoj sceni. Repertoari nekih pozorišta i neke predstave mi se dopadaju, a repertoare nekih, kao i pojedine predstave ne razumem. Ali, to što ja nešto ne razumem, ne daje mi pravo da o tome sudim.
Kriza
* GLAS: Ima li, po Vašem mišljenju, dana krize knjige i čitanja?
BOJIČIĆ: Kriza je danas u svemu, a sve je sada u krizi. Sve u svemu, i knjiga je u krizi, pa i ona knjiga koja se bavi uzrocima, dometima i posledicama svekolike krize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
