Раденко Милак о одласку на Венецијанско бијенале: Људи данас меморишу догађаје, али их не проживљавају

Међу њима је и умјетник Раденко Милак, испред којег је ове године велики изазов, али и одговорност, јер радом "Универзитет катастрофе" представља БиХ/РС на најстаријој и најпрестижнијој изложби савремене умјетности у свијету, Венецијанском бијеналу. И док су припреме у пуном јеку, а он и његов одлазак у центру медијске пажње, Милак је за "Глас Српске" говорио о самом окидачу за настанак рада којим ће се представити у Италији, али и о стању у култури, друштву и стваралачком процесу. Одмах на почетку разговора подсјетио је да су први темељи за "Универзитет катастрофе" постављени још 2013. године у којој је сваки дан тражио шта се важно догодило. Убрзо је схватио да је пола тог материјала било у вези са катастрофама и трагедијама.

- Године 2015. у Боготи у Колумбији направио сам једну мању самосталну изложбу на ту тему. Тако је све почело. О пројекту сам много разговарао и са Cristopherом Yggdreom, који је и аутор концепта и један од кустоса пројекта. Почели смо да премишљамо о значају тема које су данас ургентне - прича Милаковић, који је и професор на Универзитету за пословне студије у Бањалуци.

Посљедње четири године, објашњава Милак, ради на једном анимираном филму који ће бити приказан у једном дијелу Павиљона, а чију ће постпродукцију радити једна од најзначајнијих кућа за анимацију у Француској "Miyu Productions" - Други дио ће бити слике, циклус који ћу радити самостално, и други који радим у сарадњи са Романом Урањеком. Павиљон ће бити представљен на три нивоа - додаје умјетник.

Срећан је што БиХ/РС ове године можда неочекивано експериментише са формом Павиљона.

- Увијек је на Бијеналну неки стереотип, једна земља, један умјетник, кустоси. Потрудили смо се искористимо ресурсе и направимо један интересантан павиљон у чију поставку су укључени еминентни умјетници из Европе - наглашава Милак и напомиње да сви имају заједнички циљ, да тај пројекат живи и послије Бијенала.

Павиљон БиХ/РС један је од ријетких који ће, како каже Милак имати затварање и то у форми конференције која ће теоретски артикулисати причу у вези са "Универзитетом катастрофе".

- Тако да је моја улога у самом пројекту дјелимична, показаћу визуелни сегмент, стављамо нагласак на теоријску артикулацију, јер сам ја, прије свега, умјетник, не теоретичар - казао је Милак.

Године 2018. "Универзитет катастрофе" са екстензијом биће отворен и у Бањалуци, наравно, у Музеју савремене умјетности РС који је носилац овог пројекта. Послије Бањалуке, планирамо пут за Шведску, Колумбију и наравно Француску. Идеја нам је да пројекат има свој карактер и да буде једна врста платформе која окупља људе који се желе бавити овом темом - појашњава он.

Милак, који сматра да умјетникова каријера не почиње и не завршава на Венецијанском бијеналу, истиче да је за њега, ремек-дјело и репрезен катастофе "Гермика" великог Пабла Пикаса.

- И то је била нека доминанта тема. Много је локалиста који су се бавили различитим визијама катастрофе у 20. вијеку. Интересантан приступ књижевности имала је ауторка Свјетлана Алексијевић, која је написала "Чернобиљску молитву". Бавила се великом катастрофом у другој половини 20. вијека. То је био Чернобиљ и у књизи се налазе њени уобличени стилски разговори које је водила са људима који су преживјели катастрофу. Базирала је своју идеју на фактима - подсјетио је Милак.

Своју изјаву уобличио је у закључак да данас није довољна само умјетничка фикција.

- Мени је врло значаја и орална историја, свједоци одређених догађаја. За читав рад била ми је битна и дигитална моћ, јер да нема те врсте архиве, ја не бих могао толико да претражујем. Дигитално доба за мене као сликара је веома битно - истиче умјетник.

Наводећи примјер свјетских метропола, гдје су недјељом катедрале празне, а музеји пуни, Милак истиче да умјетност игра улогу у друштву, која је нека врста наде, спаса, слободе, а која је допуштена умјетницима кроз њихове креације.

- Умјетност има улогу катализатора, медија кроз који људи имају своју рефлексију на свијет око себе - сматра он.

Мисли да је неповјерење у садашњост велики проблем савременог човјека.

- Са једне стране наука која нас нон-стоп држи у некој прошлости и технологија која нас баца у визију будућности, док између тога губимо драгоцјене тренутке садашњости. Гдје год одете видите туристе са фотоапаратима који имају потребу да меморишу неки догађај, а не да га проживе - објашњава Милак свјестан да се то може посматрати као банална тема, али да је то показатељ великог одсуства човјека од садашњости.

Венецијанско бијенале ове године биће одржано од 13. маја до 26. новембра. Комесар Павиљона БиХ је Сарита Вујковић, директорица Музеја савремене умјетности РС. Пројекат су такође подржали и Галерија "La Balsa Arte ", Богота, Галерија "Priska Pasquer", Келн, Галерија "Les Filles du Calvaire", Париз и Агенције "Lagence a Paris".

Непостојање културне политике

- Ми смо премала средина, у којој имамо много умјетника који студирају. Сваке године имамо 20-30 њих који окончају своје студирање на Академији, а други проблем је тржиште преживљавања. Културна политика код нас не постоји, постављена је на лош темељ. Имамо велики број оних који су завршили академије, а имамо мали број стваралаца - истакао Милак.

Рециклирање прошлости

Рециклирање прошлости у умјетности, које је често, објашњава као психолошку ствар.

- Када ви у животу имате трауму која вас ментално разара, тешко се можете одупријети од ње, од те сјенке. Колективна свијест је присутна у нашим животима и не можемо да је искључимо. Можемо да се правимо да нам је лијепо, да смо срећни, али живот је много другачији. Када видим колико се та историја прекраја и користи у свакодневној политици, онда између осталог, то што умјетници варе већ преварену храну је логична посљедица. Оно што нама недостаје су ведрије теме, визије будућности, али треба да подржавамо људске сензибилитете, па можда неко воли константно да једе исту храну - нагласио је Милак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.