Прозраци 2 као литерарни споменик Светлане Велмар-Јанковић

На промоцији овог дјела сутра у "Делфи кафеу" у СКЦ-у говориће писац Александар Гаталица, уредник Дејан Михаиловић и приређивач Жарко Рошуљ.

Наставак прве књиге "Прозрака" у потпуности расвјетљава одисеју породице истакнуте ауторке, кроз прилике и неприлике новог времена и новог, социјалистичког режима, гдје је било мало или нимало мјеста за припаднике поражене и омражене грађанске класе.

Захваљујући својој младости, боље рећи недужности, одличним оцјенама током школовања и ријешености да својим радом и упорношћу не одудара од своје генерације, Светлана Велмар-Јанковић успјела је да се избори за своје мјесто у новом поретку, а да се не одрекне ни своје прошлости ни својих најближих.

Ауторка већег броја романа, драма, есеја, књижевних студија, привукла је пажњу шире јавности романом "Лагум" 1980. године, за "Бездно" је 1995. добила НИН-ову награду, а од 2009. била је редовни члан САНУ.

Како наводи "Лагуна", нова књига је, поред осталог, исправљање неправде и подизање трајног литерарног споменика њеном оцу Владимиру Велмару Јанковићу, такође писцу, али и члану Недићеве владе у вријеме Другог свјетског рата.

Књигу је приредио Светланин муж Жарко Рошуљ који је подсјетио да су читаоци послије читања прве књиге "Прозрака" 2003. године тражили од књижевнице наставак њених сјећања, али да због других обавеза она није била у прилици одмах да удовољи њиховој жељи.

- У том временском размаку написала је више књига. Али и поред силних обавеза, писала је и "Прозраке 2". То писање је, нажалост, често прекидала, па настављала. Посебно у болници, тешко јој је падало што не може да се посвети својим рукописима. Казивала је: "То је мој живот!" Мислила је и на обавезу дату издавачу да заврши књигу "Прозрака", поготово што су "две трећине биле готове" у рукопису. Ту је углавном обрађен период педесетих година 20. вијека. Поглавља: "Жигови", "Одскоци", "Одаси", "Ожиљци" и "Сусрети" намеравала је да допуни и ми сад не знамо какав би облик имала та њена нова књига - казао је Рошуљ.

Из тих разлога приређивачи су одлучили да додају још једно поглавље - "Из породичне архиве".

Рукопис

- После Светланине смрти био сам у великој дилеми: да ли тај рукопис ипак објавити или не? Захваљујући околности да су сачувана многа документа у породичној архиви, одлучио сам да рукопис треба објавити, али прикључити му и материјал који се односи на то време. Та документа осветљавају оне празнине које су настале у незавршеном рукопису - рекао је Жарко Рошуљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.