Промовисана књига “Манастир Требиње /Тврдош/ - преглед помена кроз вијекове”

Срна
Промовисана књига “Манастир Требиње /Тврдош/ - преглед помена кроз вијекове”

Требиње - У Галерији Музеја Херцеговине промовисана је књига “Манастир Требиње /Тврдош/ - Преглед помена кроз вијекове”, аутора Горана Ж. Комара, који сабира архивске документе највише важности за српску националну и црквену историју.

Синоћњој промоцији књиге присуствовали су Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и умировљени владика Атанасије, те многобројни посјетиоци који су имали прилику да чују историју требињског манастира прегледом докумената кроз вијекове, који се чувају у најзначајнијим архивама окружења, међу којима су ватикански и државни архив у Венецији.


“Било је изузетни узбудљиво истраживати јер смо дотакли и фондове неколико највећих и најзначајнијих архива на Јадрану и Медитерану”, каже Комар и додаје да су у овој збирци сабрана бројни архивски документи ћирилички који се односе на Манастир Тврдош, али истовремено и Манастир Савина у Херцег Новом.

Он је навео да је у Савини истраживања почео 1994. године и да је одмах било јасно да се историја Тврдоша не може писати без архива Манастира Савина.

“Савина чува не само тврдошко насљеђе писано, него и Малешевско. То је врло важно подвући и то овом књигом доказујемо”, истакао је Комар.

Према његовим ријечима, главни подстицај за ова истраживања нарочито у архиви Ватикана био је у сазнању да одређена значајна писма о овој теми нису потврђена и одговарајућим потписом, као што је случај са писмом цетињског митополита Мардарија да је ступио на пут Уније 1640. године и исповиједио правила папе Урбана Осмог у Манастиру Маине, а које није написао сопственом руком, већ његов архиђакон Висарион.

Комар истиче да је то сазнање за њега било јако подстицајно да трага и за другим архивским документима, која, како каже, наводно потписују српски епископи од Далмације до Мораче.

“Одређена акта је наша историографија криво оцијенила да припадају чак Сабору Српске православне цркве, а заправо не припадају, него појединим епископима и старјешинама манастирским. Све то је низ врло интригантних питања које смо настојали да начнемо, преузевши огромну обавезу да у будућности ову књигу допуњавамо и поправљамо”, каже Комар.

Он је напомену да један од докумената у збирци говори да је требињски манастир старији по постанку него што то казује историчар Владимир Ћоровић, истичући да се према писаном доказу помиње још у посљедњој деценији 15. вијека.

“У дубровачком архиву лежи неколико докумената, а у једном од њих се помиње претходник митрополита Висариона, којем је Ћоровић категорички приписао градњу изнова требињског манастира. А није тако, он је имао свог претходника, митрополита Василија који је боравио у требињском манастиру, а да би ствар била још интересантнија уз митрополита се помиње и неколико требињских свештеника, што је изузетно значајна ствар за историју цркве у Херцеговини”, истиче Комар.

Промоцију књиге организовали су Задужбина “Кнез Мирослав Хумски”, Српско удружење “Ћирилица” Требиње и Музеј Херцеговине из Требиња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана