Приоритет очување културног и националног идентитета
Бањалука - Припадност националној култури не представља замјену, него шири контекст у којем се препознаје и остварује сваки слободни појединац. Националне културе представљају израз еманципације народа као историјских заједница, достигнуће модерног доба и демократских друштава, а бригу о њиховом очувању савремени свијет признаје као важан аспект остваривања људских права.
Наведено је ово у Повељи о српском културном простору коју су у Сремским Карловцима потписали министар просвјете и културе Републике Српске мр Наталија Тривић и министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић.
Како је објашњено, поменута повеља је заиста важан стратешки документ који дефинише смјернице за јединствену културно-просвјетну политику српског народа.
- Очување културног и националног идентитета је наш примарни задатак. Повеља повезује све Србе у њиховом културолошком дјеловању, гдје год се налазили јер границе културног простора није могуће свести у границе једног политичког, односно државног простора. Српска култура је јединствена на сваком простору на којем српски народ живи у оквиру или изван граница његових државних - рекла је министар просвјете и културе РС Наталија Тривић.
Документом се посебна пажња посвећује успостављању системске бриге о српском језику и ћириличном писму, подршци програмима наставе српског језика, културе и историје. Ћирилица се посматра као културно добро чију позицију треба оснажити, приликом употребе у јавности.
- Повеља представља израз свести о међусобној упућености и израз спремности да се заједно делује на темељном подручју које чини један народ, а то је култура. Кад нисмо имали слободу и државу, одржале су нас вредности и фигуре нашег наслеђа. Ко зна ко је и одакле је, спремнији ступа у шире интеграције, зна боље чему треба да тежи - казао је министар Владан Вукосављевић.
Повељом се усмјерава сарадња и рад на очувању нематеријалног и материјалног културног насљеђа, развој савременог стваралаштва и тјешња сарадња на српском културном простору, која не искључује сарадњу са културама других народа.
- Насљеђе које треба да одговорно баштинимо од предака чини незамјенљив ослонац за сигурнији ход генерација самосвјесних потомака који учествују у континуитету који називамо историјом, предањем и културом. Једино народ са изграђеном културном самосвијешћу може бити активни члан глобалне, европске и свјетске заједнице, као њен драгоцјени чинилац од којег се не очекује само да опонаша извјесне културне обрасце него да их и ствара - објашњено је у документу, који чини укупно дванаест тачака који дефинишу односе и заједничку сарадњу.
Сарадња
- Границе културног простора није могуће свести у границе једног политичког, односно државног простора. Стога и овом приликом изражавамо природну тежњу за узајамно сагласном културно-просвјетном политиком, отвореном за равноправну и цјелисходну сарадњу са културама других народа - наведено је у једној од тачака документа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
