Предраг Бјелошевић за “Глас Српске”: Улога писаца пресудна у очувању ћириличног писма

Рекао је ово за “Глас Српске” књижевник и предсједник Удружења књижевника Републике Српске Предраг Бјелошевић.

ГЛАС: Иза УКРС је једна од најуспјешнијих година у раду. Послије петнаест година дјеловања Удружењу у Бањалуци додијељен је пословни простор за рад. Колико је та одлука градских власти утицала на прошлогодишњи рад УКРС?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Граду Бањалука смо захвални на рјешавању овог проблема, од кога је зависио наш рад протеклих година. Од тада, за само пет мјесеци, остварили смо велику активност и доказали да је УКРС данас спреман на много веће изазове и најсложеније књижевне пројекте и друштвене задатке. Од ове године очекујемо партнерство са градом Бањалука и у смислу подршке 4. међународним књижевним сусретима “Бањалука 2019”, али у вези са Међународном књижевном наградом сусрета. Претходних година је додијељена значајним свјетским писцима, Вјачеславу Купријанову (Руска Федерација) и Џону Тејлору (САД). Да бисмо награди дали сигурност и ниво, морамо у будућем покровитељу имати озбиљну институцију како би била загарантована њена одрживост, а чини нам се логичним да то буде град Бањалука, чији назив се већ три године апострофира у називу сусрета. Са градом смо већ неколико година партнери у организацији књижевног дијела “Кочићевог збора”, а пројекат “Писци из читанки и лектире у посјети подручним и сеоским основним школама града Бањалука”, започет у децембру прошле године, прије неколико дана је завршен.

ГЛАС: Да ли ће такав рад УКРС резултовати добијањем статуса Удружења од јавног интереса за Републику Српску?

БЈЕЛОШЕВИЋ: То сви очекујемо јер наши чланови боравећи на међународним књижевним сусретима, освајајући престижне књижевне награде у Србији и свијету, проносе глас о књижевној и културној сцени у Републици Српској. Прошле године смо доживјели да нам издавачка кућа “Кампе”, пољског пјесника Алексија Вробела из Лондона, објави књигу на пољском језику “Савремени пјесници Републике Српске”, а која је присутна у свим градским и универзитетским библиотекама Пољске и у неким већим библиотекама Велике Британије. Пјесме је преводило пет истакнутих пољских преводилаца са српског на пољски језик.

ГЛАС: Колико слику Удружења нарушавају посљедња дешавања у Подружници УКРС - Бањалука?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Нажалост, много. Сличну ситуацију имали смо и прије три године, када је у години одлуке за проглашење УКРС удружењем од јавног интереса за РС, на приједлог Министарства просвјете и културе РС, веома негативно утицало стање управо у бањалучкој подружници, због чега посљедице сносе сви чланови Удружења и данас. С обзиром на то да тада нису на нивоу Удружења донесене адекватне одлуке као одговор свима који руше углед члановима УКРС у друштву, те одлуке и резови мораће бити донијети на првој редовној сједници Скупштине УКРС крајем марта или почетком априла и надам се поставити Удружење на здраве темеље, а захвалити се свима који не поштују одлуке највиших органа УКРС, као и скупштина и управних одбора сваке подружнице УКРС.

ГЛАС: На састанку УО УКРС и УО Подружнице Бањалука Ваш рад је добио подршку свих предсједника подружница УКРС, од Требиња и Источног Сарајева до Бијељине. Како видите даљи рад Подружнице УКРС - Бањалука?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Након готово стопроцентног јединства на Скупштини 23. фебруара у Банском двору за опозив Сретена Вујковића и исто таквог изласавања новог предсједника Миладина Берића, не видим ниједан разлог за сумњу у јединственији и бољи рад Подружнице УКРС - Бањалука. Јединство свих чланова УО Подружнице (Петар Ђаковић, Горан Шаула, Златко Јурић, Предраг Ћеранић, Јово Чулић, Берислав Благојевић и Миладин Берић) показало је њихову зрелост и одлучност да ствари поставе на своје мјесто, а то је прије свега поштовање по статуту Подружнице свих њених легално изабраних органа. Још се очекује да ће смијењени предсједник Сретен Вујковић прихватити одлуку Скупштине и предати печат и документацију Подружнице у одређеном року, што није до данас учинио. Ту се више ништа не може промијенити, осим, можда, начин легалне примопредаје у принудну, од стране надлежних органа РС. Надам се да до тако драстичне мјере неће доћи и да ће нови предсједник Миладин Берић, заједно са УО Подружнице УКРС – Бањалука, постићи договор са Вујковићем у наредних неколико дана.

ГЛАС: Колико смо могли закључити, главни проблем је у примопредаји архиве Подружнице УКРС - Бањалука, од њеног оснивања до данас, а која се морала чувати по закону о архивској грађи РС. Зашто Вујковић одбија да се она преда?

БЈЕЛОШЕВИЋ: То је питање свих питања. Архиву и печат су прије двије године одбијали да предају и смијењени Миленко Стојичић и Здравко Кецман, због чега се водио судски спор на Основном и Вишем суду у Бањалуци и када је спор завршен прошле године у прољеће у корист Подружнице УКРС Бањалука, тадашњи предсједник Сретен Вујковић и УО Подружнице су именовали Комисију за примопредају архиве, а коју је Вујковић послије изигнорисао и сам преузео архиву од Здравка Кецмана, након чега, ни на инсистирање његове управе, управе УКРС и моје лично, није презентовао извјештај о примопредаји са спецификацијом документације коју је преузео. Због чега је стао на страну оних са којима се и судски тужио, само он зна, али ускоро ће знати и чланови Подружнице УКРС - Бањалука и јавност.

ГЛАС: Припремате ли неку нову књигу? Шта нас очекује ове године из Вашег пера?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Имао сам план да ове године напокон објавим књигу мојих превода руских пјесника која се исписивала сама посљедњих тридесетак година, под насловом “Моји случајни руски пјеснички сапутници”, у којој би се појавиле пјесме Валерија Брјусова, Николаја Гумиљова, Беле Ахмадуљине, Арсенија Тарковског, Александра Кушнера, Роберта Рождественског, Вјачеслава Купријанова и других, као и нову књигу поезије. Надам се да ћу до Сајма књиге “Гласа Српске” успјети да објавим ове књиге, а посао који приводим крају је сценарио за позоришну представу за младе о животу и раду Николе Тесле, замишљен да се инсценира у комбинованој драмско-луткарској форми и да оствари ниво модерног мултимедијалног спектакла.

Књижевне наде

ГЛАС: Постоје ли за Вас млађи аутори у Републици Српској које бисте издвојили као књижевне наде?

БЈЕЛОШЕВИЋ: На управи УКРС размишљали смо да у оквиру издавачке дјелатности распишемо конкурс за прву књигу младог аутора са простора РС. У посљедњих пет, шест година на књижевној сцени појавило се неколико жанровски веома различитих аутора који су скренули на себе пажњу књижевне јавности, међу којима су Лана Басташић, чији роман је био у ужем избору за НИН-ову награду, као и неки који су већ чланови УКРС попут Данијела Гатарића и Јелене Глишић, а својим одличним књижевним остварењима намећу се писци Бранимир Кршић, Милан Ракуљ, Александра Мариловић, Горан Гаврић, Владана Перлић, Борис Максимовић, Никола Париповић, Милан Вулић и други.

О наградама

ГЛАС: Колико су књижевне награде релевантне данас и да ли су оно битно што може експонирати лауреата и истовремено заинтригирати читалачку публику на бољу продају књига?

БЈЕЛОШЕВИЋ: И поред тога што смо све чешће свједоци додјеле значајних књижевних награда књигама по клановској или дневнополитичкој некњижевној основи, оне су ипак награде и указују на одређено књижевно име или књигу који се, у тој финалној позицији избора, нису могли наћи случајно. Награде су важне, поготово ако су правичне, јер успостављају пирамиду књижевних вриједности у друштву. Све је у рукама жирија и на њима лежи свака врста одговорности, а на нама који конкуришемо остаје да вјерујемо и кад сумњамо, да су њихови аксиолошки аршини били књижевни. Само велике награде код нас, попут НИН-ове, која и сама доживљава своју све већу упитност у јавности, могу покренути и покрећу бројну читалачку публику, али уз добро осмишљену медијску кампању, што није случај и са другим исто тако значајним наградама са наших ужих републичких или бх. простора, гдје се за све награде унапријед ствара сумња и проглашавају побједници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.