Посмртне остатке Петра Кочића треба пренијети у Бањалуку

Милошевић је своје излагање назвао " Петар Кочић - крајишки барјак слободе", а у четвртак увече открио је, како каже, стидљиву идеју коју нико не смије да каже гласно, а то је да се посмртни остаци Петра Кочића пренесу из Београда у Бањалуку.

- На београдском гробљу, гдје је Кочић сахрањен, он је само један од многих. У Бањалуци би био први међу осталима. Један од задатака друштва "Змијање" била је да се пренесу његове кости. То се никад није десило - рекао је Милошевић.

Подсјетио је да је Кочићева супруга Милка надживјела Петра неколико деценија и да она није дозвољавала пренос посмртних остатака.

- У неким тренуцима када би била спремна да разговара о преносу његових посмртних остатака, онда ми, такви какви јесмо, неспретни и често неспособни, чак нисмо ни знали гдје да га сахранимо у Бањалуци. Предлагали су неколико различитих локација, али ниједна није одговарала и свако је имао нешто да приговори - навео је Милошевић, који је професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.

Према његовим ријечима, та идеја која се појавила у неким бањалучким круговима остаће и даље "стидљива док то и ако икад власти Републике Српске званично не покрену".

- Приватне иницијативе тешко да ће уродити плодом - додао је Милошевић.

Историчар Ведрана Адамовић и виши кустос Музеја Козаре, у свом предавању "Култура сјећања - култура трајања" говорила је о везама Петра Кочића са Приједором. Од његових пријатељстава са сликаром Пером Поповићем, стипендистима "Просвјете" Васкрсијем Обрадовићем и Светозаром Зрнићем, адвокатом Живком Њежићем и писцем Васом Кондићем, преко удружења и институција који су носили или још носе његове име све до позоришног фестивала "Кочићева српска сцена" који је трајао од 1993. до 2006. године.

- Споне Петра Кочића са нашим градом су вишеструке, неке непосредне, а неке посредне, личне природе - навела је Адамовићева.

Она је нагласила да часопис "Развитак" из 1937. године чува свједочење о томе како је приједорски пододбор друштва "Змијање" био јачи чак и од матичног одбора у Бањалуци.

- Бањалука је највећа и најјача, са највише културних људи и са најјачим изворима, па је природно било да она и поведе и даје примјер осталима. А показало се друкчије: примјер даје Приједор  -  наводи се у "Развитку".

Приједорско "Змијање"

Приједорско "Змијање" бројало је више од 300 чланова, имало библиотеку од 1.200 књига и читаоницу са 70 посјетилаца дневно, организовало предавања, забаве и састанке и помагало омладину.

- Приједор је предњачио по много чему у прошлости, само што је стање у доба општег народног полета лако било напредовати. Али, кад Приједор овако лијепо ради и предњачи и данас, у доба опште пометености и малодушности, онда то заиста треба признати и истаћи - казала је Ведрана Адамовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.