Подсјетник на земљотресе

Изложбу коју су заједно реализовали Музеј града Скопља и Музеј савремене умјетности РС и која представља својеврсни подсјетник на земљотресе који су погодили Скопље и Бању Луку и израз захвалности и поштовања свима онима који су помогли два града у тешким тренуцима, отворио је историчар Драган Давидовић.

- Као и Књига о Јову и ови наши земљотреси морају бити завршени оптимизмом и без очаја. Погледајте шта су рекли Фелини и Сартр у својим порукама Скопљацима 1963. године: из ове несреће мора да се роди побједа - рекао је Давидовић.

Све велике несреће, додао је он, представљају једну велику опомену, као што се 1963. и 1969. године родила опомена савјести читавом човјечанству.  

- Ријеч је о опомени солидарности у свим несрећама, опомена да сами себи не смијемо правити несреће, јер више смо сами себи унесрећили, него што је то земљотрес урадио. Рушили смо оно што сами нисмо могли да поправимо. Несрећа је увијек мања од људске љубави - истакао је Давидовић.

Директорка Музеја савремене умјетности РС Љиљана Лабовић-Маринковић подсјетила је да је земљотрес који је 1969. године у Бањој Луци рушио зграде, изградио Умјетничку галерију, садашњи Музеј савремене умјетности.

- Захваљујући солидарности умјетника бивше Југославије и цијелога свијета, који су Бањој Луци након земљотреса даровали своја дјела изграђен је темељ данашњег Музеја савремене умјетности РС - казала је Лабовић-Маринковић.

Изложба се састоји из три сегмента, два у реализацији Музеја града Скопља: 84 разнобојне заставе које показују солидарност људи, институција и држава са Скопљацима 1963. године, као и пројекција Булајићевог филма "Скопје '63".

Директор Музеја града Скопља Јован Шурбаноски истакао је да је изложба настала поводом 45 година од скопског земљотреса, 

- Желели смо да преко застава држава које су нам помогле 1963. године покажемо колико је та солидарност и хуманост била велика. Хтели смо снажним колоритом застава да привучемо пажњу да се види ко је све помогао нашем граду, али и да изразимо захвалност за помоћ која нам је тада пружена - рекао је Шурбаноски. 

Музеј савремене умјетности представио се поставком "Десет", која обухвата десет првих слика које су заведене у велику књигу инвентара.

- Изложено је десет графичких листова, Богдана Мешка Киара, Миодрага Нагорног, Рика Дебењака и других. То су листови који су настали у седмој деценији, кад је на цијелом простору бивше Југославије једна од доминантних техника била графика - рекла је ауторка овог сегмента Љиљана Пердув-Мисирлић. 

Изложба ће бити отворена до 15. новембра 2009. године.

Покретање емоција

- Када се догодио земљотрес у Бањој Луци имала сам једну екипу младих људи са којима сам радила на спашавању културно-историјских споменика. Први који ми се јавио био је мој колега из Скопља Борис Петковски, који је тада био у фази формирања Музеја модерне уметности. Овом изложбом код мене се поново покрећу силне емоције - казала је историчарка умјетности Видосава Грандић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.