Пјесник Предраг Бјелошевић за Глас Српске: Коврџава тачка асоцира на увојке иза којих се крије љубав

Бјелошевићеве пјесме су заступљене у више антологијских избора савремене српске поезије и поезије за дјецу, а превођене су на многе језике, између осталог на италијански, француски, њемачки, пољски, руски, енглески, чешки, словачки, мађарски, словеначки, македонски и бугарски. Универзални језик љубави, топлине и разумијевања сви разумију, па тако и Бјелошевић допире до публике свих говорних подручја. Овај пут својим стиховима допире до срца и маште најмлађих новом збирком "Коврџава тачка", која је већ промовисана у Зрењанину, а представљање у Бањалуци и Београду биће одржано овог мјесеца.

* ГЛАС: У Народној библиотеци града Зрењанина, у оквиру Сусрета луткара Србије, уприличена је промоција "Коврџаве тачке" у издању "Арт сцене" из Бањалуке. Какве утиске носите из Зрењанина?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Утисци су незаборавни и остаје ми да и овом приликом захвалим организатору, дјеци, младим глумцима који су читали моје пјесме, радозналој публици која је од предвиђеног часа продужила сусрет на скоро два часа, а то говори да су пјесме из књиге "Коврџава тачка" побудиле интересовање и мале и велике публике, што је најважније. Књига је настала из потребе с обзиром на то да су моје пјесме увршћене у читанке у Републици Српској, да једна књига буде доступна младим читаоцима јер на тржишту одавно нема мојих књига за дјецу "Рз Брзотрз и чачкалица Софија", лирске бајке "Тужни принц" нити "Тачке на излету".

* ГЛАС: Књига је ријетко лијепо илустрована и необичног назива за размишљање. Шта се крије унутар корица?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Већ дуже вријеме моје књиге илуструје угледни илустратор из Београда, господин Коста Миловановић, који зна да сликом проникне у душу пјесме. Назив књиге изабраних пјесама за дјецу дао сам по пјесми "Коврџава тачка", која је увршћена у читанке за пети разред основних школа у Републици Српској, а мислим да њен назив довољно асоцира на дјечачке и дјевојачке увојке, иза којих се, наравно, крије љубав. Сви смо ми само тачке, тачкице или тачци на овој нашој прелијепој планети, као што је то и свака звијезда и земаљска кугла и атом и још ситније честице из којих смо саткани. Пјесмама покушавам да дјецу понукам да маштају и размишљају. Ја нисам од пјесника забављача дјеце, мада су моје пјесме често шаљиве, посебно оне за говорне вјежбе, богате језичким неологизмима и широким спектром асоцијација.

* ГЛАС: На корицама књиге Ршумовић, Рисојевић, Павловић и Алексић, угледни писци, изрекли су комплименте на рачун ваше поезије, доводећи је у везу са Душаном Радовићем и вашим особеним едукативним приступом писања за дјецу… БЈЕЛОШЕВИЋ: Веома сам им захвалан на таквом ишчитавању моје поезије за дјецу. Ја уистину не желим било кога да копирам и да користим непревазиђене матрице Јове Јовановића Змаја, Бранка Ћопића, Григора Витеза. Нико не може писати таквим стилом љепше од самих аутора и они ће остати иконе пјесништва за дјецу, увијек присутне у читанкама, а по мом мишљењу, мада је то тешко, сваки нови писац за дјецу мора покушати да открије своју пјесму за дјецу у складу са временом у којем живи и на тај начин остварити жељени интерес код данашње дјеце, која, захваљујући савременој техници, можда и пребрзо постају велики људи. 

* ГЛАС: На основу досадашњег искуства, колико је захтјевно писати пјесме за дјецу?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Веома захтјевно. Што сте старији, све је захтјевније јер избјегавате да користите већ препознатљиво код других пјесника, да пронађете  неистражену и неексплоатисану тему, да покушате и саму форму прилагодити откуцајима свога срца, а чији ритам и љубав ће дијете осјетити као нешто лијепо и драгоцјено. 

* ГЛАС: Колико се дјетињство данашње дјеце разликује од вашег дјетињства?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Умногоме, али само наизглед. Дијете је увијек дијете. Његова питања су у основи иста. Истина је да дјеца данас брже сазријевају, брже уче и изложена су бомбардовању информацијама за које нису дорасла, а нисам сигуран да ли и адекватним објашњењима на њихова искрена, наивна питања јер често родитељи немају одговоре на та питања која поставља ново вријеме.

Награде

* ГЛАС: Добитник сте многих награда за књижевност, али и награда за књижевност за дјецу, "Везени мост", "Принц дјечјег царства" и других. Шта мислите о наградама, колико су важне за ауторе?

БЈЕЛОШЕВИЋ: Неискрени су сви који кажу да им награде нису важне. Награде су веома важне јер би требало да успостављају одређену пирамиду вриједности у свакој области умјетности и науке. Али, данас смо све чешће свједоци сумњивих награда клановског или политичког типа, а то само говори да немамо изграђену књижевно-критичку елиту која себи никада не би дозволила да се користи било каквим осим аксиолошким вриједностима у вредновању књига из домена умјетности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.