Пјесник Марко Томаш за “Глас Српске”: Поезија живи на малим, скровитим мјестима, као неки илегалац

Данко Кузмановић
Пјесник Марко Томаш за “Глас Српске”: Поезија живи на малим, скровитим мјестима, као неки илегалац

Треба истаћи чињеницу да Фестивал књижевности “Императив” није попут многих пао с неба тек тако. Настао је онако како фестивали треба да настају. Као исходиште појединачних књижевних програма које је “Императив” радио протеклих годину и кусур. Значи, он представља природан развој ствари, а то је велика ријеткост у нас.

Тиме показује како треба радити ствари. Бањалука је за наше услове велики град и лијепо је да ће с овим фестивалом добити и мали сајам књига. Такође, добро је да ће постати и мјесто сусрета мање или више афирмисаних аутора из цијеле регије. Култура је ствар коју ваља стрпљиво развијати, не може се наметнути декретом, а овакви програми су нешто што доприноси развијању културе у цијелој земљи. Оно што је битно за Бањалуку, Мостар или Сарајево битно је и за цијелу земљу, а посљедично може постати значајно и за цијелу регију.

Повода за разговор са пјесником из Мостара Марком Томашем је много, а један од њих је и његов долазак  у Бањалуку на први Фестивал књижевности “Императив”, који ће бити одржан од 30. маја до 3. јуна у Банском двору Културном центру. Са читаоцима ће се дружити 1. јуна у оквиру поетског дијела програма “Поезију ће сви читати”, а домаћин ће му бити бањалучка књижевница Тања Ступар-Трифуновић.  Зато смо и овај разговор за наш лист почели оним што је императив за културну сцену нашег града, књижевни фестивал који ће употпунити умјетничку слику.

Томаш је рођен је у Љубљани 1978. године. Један је од покретача и уредника мостарског часописа “Колапс” и припадајуће библиотеке. Новинске текстове објављивао је у “БХ Данима”, “Гласу Истре” и “Ферал трибјуну”. Водио је култну сплитску књижару УТОПИА. Новинар је портала “Журнал”. Поезију и прозу објављивао је у босанскохерцеговачкој, хрватској и српској периодици, а пјесме су му превођене на италијански, пољски, француски, њемачки и енглески језик. Живио је, студирао и радио у Сарајеву, Загребу и Сплиту. Тренутно живи и ради у Мостару. Један је од ријетких пјесника чија се поезија објављује у скоро свим републикама бивше Југославије. Аутор је збирки поезије “Колодвор и параноја”, “Одрастање меланколије”,  “Црни молитвеник”,  “Регата папирнатих бродова”... Неки кажу да његова поезија у исто вријеме урла и милује, а ми смо га питали шта она за њега представља.

ГЛАС: Шта Вама представља поезија коју стварате? Исповијест? Упозорење?

ТОМАШ: То је исповијест која упозорава. Исповиједам се јер сматрам да се људи све више удаљавају једни од других. Чак и када комуницирају, чине то са задршком, прорачунато јер ваља бити цоол, треба бити по прописима, скрити слабости. Исповиједање је нека врста разодијевања. Мој искрени људски покушај да ступим у стварни контакт са људима. А све упозоравајући их да самоћа нараста јер се плашимо једни других јер једни друге презиремо, јер једни другима не вјерујемо.

ГЛАС: Какав је, по Вашем мишљењу, положај пјесника и саме поезије региона у данашње вријеме?

ТОМАШ: Тешко је то одредити из моје позиције. Сигурно је да поезије нема у масовним медијима. Али, она има мала скровита мјеста на којима живи, као неки илегалац. Није толики проблем јавности. Поезију већина издавача не жели да објављује. Прва међу умјетностима, како су неки тврдили, постала је узалудно бацање новца. Али, жилава је то биљка, она је вода, заправо, увијек нађе свој пут и кроз најкаменитији крајолик.

ГЛАС: Колико је тешко бити умјетник у 21. вијеку, или је то увијек једнако тешко?

ТОМАШ: Да бих одговорио на ово питање, ваљало би подразумијевати да је БиХ уистину у 21. вијеку. Проблем је што имам утисак да живимо на прелазу из 20. у 19. вијек. У сваком смислу. Бити умјетник је тиме тешко. Мјесто је неодредиво у оваквом друштву. Да бих оцијенио позицију било кога, ваљало би да постоји неки ред у друштву. У хаосу све лети около, као на неком броду који је ухватила олуја на океану. Ствари лете једне око других, претумбавају се и, некако, испада да је најбитније некако преживјети и надати се да ће олуја стати, а онда кренути велико поспремање које ће свакој ствари дати одређено мјесто и сврху.

МАЗЛУМ

Кад си сам
и не знаш што да радиш
ти отвараш
отвараш фрижидер

Ни сам не знаш
зашто гледаш храну

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана