Пјесничко вече “На Кочићевом трагу”: Слободарском поезијом ка часном путу

Пјесничко вече “На Кочићевом трагу”: Слободарском поезијом ка часном путу 24.08.2018 11:19 | Данко Кузмановић

Бањалука - Лик и дјело Петра Кочића примјери су бескомпромисности, путокази ка слободи, истини и правди, вриједностима због којих на трусном балканском тлу, нажалост, кроз разна времена бивате, како то каже увод у “Јазавца пред судом”, презрени и гладни к'о пси, казао је Милан Ракуљ, који је ове године био у улози пјесника, али и домаћина пјесничке вечери “На Кочићевом трагу” у оквиру 53. Кочићевог збора.

Први пјесник којег је Ракуљ најавио је ушао у књижевност 2013. године књигом пјесама “Тунел”, за коју је добио награду “Стражилово”. Ове године, такође у издању “Бранковог кола”, објављена је његова друга књига пјесама, упечатљивог наслова “Записи са малтешке хриди”, а ријеч је о Горану Гаврићу Грги.

Послије Гаврића, на малу позорницу у парку “Петар Кочић” ступила је Александра Мариловић, пјесникиња, професор српског језика и књижевности, али и библиотекарка која, како је Ракуљ најавио, “испод маске књишког мољца крије пјесникињу бурног темперамента”. У књижевности се појавила 2011. године књигом пјесама “Двопјев”. Након тога услиједиле су двије збирке пјесама које су јој донијеле и награду “Стражилово”. Прошле године објавила је и роман “Комплекс госпође Бовари”.

Мариловићева је рекла да на Кочића гледа као на архетип нашег менталног обрасца.

- Бити на трагу Петра Кочића није ништа друго до путовање из једне емоције у другу. Ако бих се са вама играла асоцијација на Кочићево име, одмах бих узвикнула - слобода! Кочић није од оних људи и писаца са којим се може ћутати као са каменом. Мада, Петар и јесте стијена, је л' тако? Кочића и не гледам као писца, него више као архетип нашег менталног обрасца - казала је Мариловићева. 

Најмлађа пјесникиња која је наступила је Владана Перлић, о којој ће шира јавност тек у будућности чути. У њеној поезији има нешто што кочићевски гори, не мири се са неправдом и одбацује ропство свакојаке врсте, она још није објавила своју прву књигу, али је стекла немалу читалачку публику. Ове године освојила је и другу награду на конкурсу “Слово Горчина”, који се сваке године расписује у Стоцу у част Мака Диздара.

Пјесник који је сљедећи наступио је Милан Вулић, бивши студент књижевности, а данас један од уредника СРП-а, часописа за књижевност и умјетност. Прво дјело, како је рекао Ракуљ, изашло му је у тиражу од седам књига и звало се “Носталгија и збуњеност”, те се не зна ниједан човјек који данас посједује ту књигу. Прошле године објавио је званично своју прву збирку под називом “Збирка грешака”.

Вулић је рекао да бити на Кочићевом трагу значи бити на часном путу.

  • Чињеница да је Кочић имао свега 39 година овоземаљског живота да створи име и дјело које не блиједи, ево већ сто година послије његове смрти, говори да је младим писцима одавно требало дати више мјеста на манифестацији која носи његово име. Бити на Кочићевом трагу значи бити на часном путу, уздати се у своје људске квалитете, не пристајати на компромисе попут полтронства, сплеткарења и партијашења. Гаврић и Ракуљ, са којима сам имао част и задовољство да наступим, представљају одличан примјер људскости и вјерујем да је “негдје горе” Кочић поносан што баш њих види испред свог лика - истакао је Вулић.

“Кочићев дан у Београду”

У престоници Србије биће организован “Кочићев дан у Београду”, у оквиру којег ће бити положени вијенци на гроб Петра Кочића на Новом гробљу, као и на споменик у Чубурском парку, те одржано књижевно вече под називом “Змијање у Београду, Српска у Србији”.

“Кочићев дан у Београду” одржава се уочи манифестације “Кочићев збор” на Змијању. Организатори “Кочићевог дана у Београду” су Представништво Републике Српске у Србији, Удружење књижевника Републике Српске, Удружење књижевника Србије и Завичајно друштво “Змијање”.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица