Петров Ного и Петровић лауреати признања “Иво Андрић”

Објавили су ово јуче у Београду професор Јован Делић, писац Мухарем Баздуљ и професорица Александра Врањеш.

По одлуци жирија (Мухарем Баздуљ, Јован Делић и Желидраг Никчевић) писцу Горану Петровићу уручена је Велика награда Иво Андрић за животно дјело, цјелокупно прозно стваралаштво и за књигу кратке прозе “Савети за лакши живот”.

Петровић је током свог вишедеценијског стваралаштва објавио и романе “Атлас описан небом” (1993), “Опсада цркве Светог Спаса” (1997), “Ситничарница Код срећне руке” (2000), збирку приповијетки “Ближњи” (2002), “Разлике” (2006) и збирку “Острво и околне приче” (1996). Крајем прошле године, у издању “Лагуне” објављена је његова збирка изабраних и нових прича “Унутрашње двориште”.

- Као што је првом својом књигом “Савети за лакши живот” утро пут поетичким рукавцима у својим каснијим приповеткама и романима, тако је причама из ове књиге Горан Петровић уверљиво омеђио свој разуђени приповедачки простор. Његови књижевни јунаци обликују један чудесан, сањани свет - сусрет из зграде претвара се у анђела, група пријатеља која тајно улази у један пејзаж акварела, ликови који скидају колутове дима са зидова и намештаја, корачају лебдећи изнад земље, бојадишу Фениксов пепео, дају лекције уважавања или се баве ископавањем среће - навели су издавачи.

Рајко Петров Ного добитник је награде за најбољу пјесничку књигу “Сонет и смрт”, која је објављена у издању Српске књижевне задруге 2017. године.

- Овим стиховима, Ного је спојио две најважније речи свог живота: сонет и смрт. Збирка је на својеврстан начин рекапитулација читавог Ноговог песничког опуса, објаснио је пјесник Душко Бабић, након објављивања ове пјесничке збирке Рајка Петрова Нога.

Објавио је и збирке “Зимомора”, “На капијама раја”, “Човек се враћа кући”, “Планина и почело” и многе друге.

Велика књижевна награда “Иво Андрић” установљена је 2015. године.

- Жири који додјељује награду дужан је да током цијеле календарске године прати издавачку дјелатност у Републици Српској и Србији и да објективно сагледа значај укупног књижевног стваралаштва аутора и појединачног романсијерског остварења у том периоду - наглашено је у опису овог признања.

Награда се састоји од Повеље и новчаног износа, а додјељује се у двије категорије - за укупно књижевно стваралаштво и за најбоље дјело објављено у протеклој години.

Награда за укупно књижевно стваралаштво “Иво Андрић” и за дјело “Три поеме” 2016. године додијељена је Матији Бећковићу, док је најбољи роман у 2015, према мишљењу жирија, “Осама” Владимира Кецмановића.

Наредне, 2017. године награду “Иво Андрић” добили су Душан Ковачевић и руски писац Захар Прилепин. Ковачевићу је награда додијељена за укупно књижевно стваралаштво и за драмско дјело “Хипноза једне љубави”, а Прилепину за роман “Обитељ” и књигу приповједака “Седам живота”.

Прошлогодишњи лауреати били су музичар и пјесник Борисав - Бора Ђорђевић и кинески писац Ју Хуа.

Институт

Андрићев институт у Андрићграду, на чијем челу је прослављени редитељ Емир Кустурица, јединствена је установа културе, науке и образовања, која својим радом обједињује настојања Србије и Републике Српске да у тим областима остваре значајне резултате. Институт има пет одјељења - за књижевност, историју, оријенталистику, политику и медије и Одјељење за филм.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.