Павиљон БиХ на Венецијанском бијеналу: Страст за побједом над несрећом у Универзитету катастрофе

Александра Маџар
Павиљон БиХ на Венецијанском бијеналу: Страст за побједом над несрећом у Универзитету катастрофе

Венеција - У Венецији, гдје готово свака грађевина ствара осјећај да не ходате градом, већ музејом најљепших архитектонских грађевина, улицама од воде, прелазећи безброј мостова, чија се симболика овај пут могла и осјетити, захваљујући 57. Венецијанском бијеналу, управо ту, у Италији, кроз ваздух се повезивала умјетност цијелог свијета, а ми смо корачали са благим узбуђењем на једно од привих предавања у Павиљону БиХ на "Универзитету катастрофе".

Отварајући врата палате Малипијеро, у којој је живио чувени Казанова, са оним осмијехом када видите познате људе далеко од града у којем живите, срдачно нас је дочекао Раденко Милак, човјек који је осам година своја осјећања и реакције на свијет препун катастрофа преиспитивао кроз умјетност, као и екипа Музеја савремене умјетности Републике Српске на челу са директорицом и комесаром павиљона Саритом Вујковић, који је носилац овог пројекта.

Лијепа вијест била је та да је павиљон прије нашег доласка посјетио цијењени критичар "Њујорк тајмса", који се поприлично дуго задржао у разговору са Милаком.

Новинаре и званичнике из БиХ и Републике Српске позвали су, као и обично, да у значајним моментима буду уз њих. Тако смо прије многих имали привилегију да нас Милак, аутор поставке, уведе у своју интернационалну причу. Градећи својим талентом име у свијету савремене умјетности, Милак је стекао пријатеље истих интересовања широм планете, па их је, водећи се тиме да је у било каквој катастрофи најбоље бити заједно и имати пријатеље, умјетнике из Словеније, Шведске и Француске, позвао да буду дио Павиљона БиХ, те да и они сами граде "Универзитет катастрофе". Умјетници Роман Урањек, Ламин Фофана, Сидсел Меинехе-Хансен, Јуан-Педро Фабра Гуемберена, Нилс Бех, Ида Екблад заједно са Милаком и кустосима Фредриком Свенском, Синзијаном Равини, Аном ван дер Влиет и Kристоfером Игдреом повезани су страшћу за побједом над катастрофом.

Милак је, објашњавали су они у опуштеном разговору са присутнима, овим радом доказао да једна мала земља као што је БиХ и послије својих преживљених или никада не преживљених катастрофа, има солидарност према великим свјетским несрећама.

Послије поздрава и ријечи захвалности Сарите Вујковић, дошао је ред и на умјетника, који је коначно био у прилици да свима нама, који смо у току припреме за бијенале жељели да знамо више и конкретније, објасни и суочи нас са оним што је стварао. Причу о свом раду почео је у централном дијелу, у којем се на четири паноа кроз апстрактне слике сударају ватра, вода, ваздух и земља, у облику загађености, коју сви ми удишемо.

-        Дио рада посвећен је и катастрофи у Кувајту, то је прва тв катастрофа која је ушла у сјећање из дјетињства. С обзиром на то да смо ми у националном павиљону, сматрао сам да је важно да имамо интернационалне теме. Живимо у глобалном друштву и важно је да теме које ми обрађујемо на неки начин људи широм свијета лако могу да препознају и пронађу себе. На "Универзитету катастрофе" мјесто је добила и највећа катаклизма 20. вијека - Хирошима, као и чернобиљска катастрофа, која је остала у меморији дјетињства - објаснио је Милак истичући да је на сликама у оквиру поставке радио са партнером у пројекту, умјетником из Словеније Романом Урањеком.

Други важан дио поставке је његов први анимирани филм, који је радио четири године, а који је своју финалну верзију доживио у Паризу.

-        Пројекат ћемо у новембру завршити конференцијом. То ће бити едукативни елемент, гдје ћемо поред умјетника чути утицајне научнике, филозофе да говоре о теми катастрофе, а послије тога обавеза нам је да приредимо изложбу и у Музеју савремене умјетности РС, да би и они који нису могли бити овдје са нама видјели чиме се представио Павиљон БиХ на најпрестижнијој смотри савремене умјетности - најавио је Милак.

И учесници овог пројекта сложили су се да "Универзитет катастрофе" није само изложба у Павиљону БиХ, већ и полазна тачка за један истински универзитет, заједнички простор креативног, у којем се граде знање и машта за лабораторију.

-        Овим пројектом створили смо велику породицу умјетника, интелектуалаца. Сви имамо личне катастрофе или смо забринути за оне које се дешавају око нас, Из тих разлога смо жељели да створимо универзитет на којем можемо научити о нашим катастрофама - истакла је у свом обраћању један од кустоса Павиљона Синзијана Равини, која предаје теорију на Универзитету Сорбона у Паризу и кустос је изложби које комбинују умјетност, психоанализу и књижевност.

И док смо се ми упознавали са нашим "Универзитетом катастрофе" око нас на различитим језицима посјетиоци у великом броју коментарисали су Милакове радове и распитивали се о њиховом значају. И Сарита Вујковић искористила је прилику да објасни како је бијенале манифестација која већ годинама почиње посебним догађајима, какав је био и овај, у оквиру којег се изложбе представљају медијима, струци, умјетницима, колекционарима, који током четири претпремијерна дана присуствују различитим перформансима којима поједини павиљони желе да нагласе свој пројекат.

-        Радови у нашем павиљону кроз различите медије желе да кажу колико данас кроз савремену умјетност иста мишљења могу да буду испричана на различит начин. Морамо се похвалити да нас је током првог дана посјетило већ 200 посјетилаца. У наредним данима очекујемо бројну публику - нагласила је комесар павиљона.

Као закључак на крају овог "предавања" у палати Малипијеро преплитале су се мисли да није важно што је наша земља многима на карти свијета непозната. Захваљујући исконским вриједностима створени су контакти и односи који увијек отварају нова врата, што је био случај са Милаком, а то вриједи много више. Свијет је био у нашем павиљону и ми смо нашли своје мјесто у свијету. Катастрофе су се дешавале и у моменту када смо ми о њима причали и сада док неко чита овај текст и дешаваће се увијек, док год постојимо, али суочени са њима лакше ћемо их преживјети.

Са истим осјећањима, уз благо узбуђење, напустили смо Павиљон БиХ, добили много задатака о којима је требало размишљати, али нас је пун мјесец над Венецијом натјерао на ону познату мисао из школских клупа и из школе живота "сутра ћу", јер су нас у даљини чекала свјетла цркве Санта Марија дела Салуте.

Захвалност институцијама

Милак је посебно захвалио на повјерењу Министарству цивилних послова БиХ, Министарству просвјете и културе РС, као и граду Бањалука. Значај пројекта препознали су и Шведски комитет за умјетничке грантове, Канцеларија за савремену умјетност Норвешке, Министарство просвјете и културе Уругваја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана