Ово је најсмртоноснија књига у историји?

Агенције
Ово је најсмртоноснија књига у историји?

Када је објављен давне 1774. године, роман "Јади младог Вертера" постао је сензација и винуо његовог младог аутора Јохана Волфганга Гетеа међу звијезде, пише Ози.

Полуаутобиографски роман о романтичном јунаку који извршава самоубиство због неузвраћене љубави постао је први бестселер и прва психолошка новела, а касније послужио као инспирација бројним великанима свјетске књижевности, од Франца Кафке и Ралфа Валда Емерсона до Томаса Мана.

У својој аутобиографији, Гете наводи да је писање имало терапеутско дејство на њега, јер је тих година размишљао о самоубиству. Оно што писац није знао је да ће "ослобађање његових унутрашњих демона" у великом броју случајева имати трагичне посљедице.

Након што је популарност романа "експлодирала" у Европи (Наполеон ју је наводно прочитао бар седам пута), прича је освојила срца читалаца широм Америке.

Услиједила је производња великог броја предмета везаних за тематику "Јада младог Вертера", укључујући гравире, порцелан, па чак и парфем "eau de Werther".

Тема неузвраћене љубави са трагичним крајем толико је окупирала умове и срца младих Гетеових савременика да су почели да носе плаве капуте и жуте панталоне у славу свог омиљеног протагонисте.

Ипак, имитација се није зауставила само на одјевном избору – ускоро су у европским медијима почели да се појављују наслови о самоубистивима инспирисаним славним романом.

Критичари су сматрали да Вертер оправдава, па чак и вреднује самоубиство. Годину дана након објављивања књиге, Универзитет у Лајпцигу покренуо је петицију за њено укидање ради заштите јавне безбедности. Потез се показао као успјешан, а роман је ускоро забрањен и у Италији и Данској.

Гете је касније у животу изразио жаљење због утицаја које је прича имала на оне "који су сматрали да морају да преточе поезију у реалност", а Мадам де Стал је тврдила да је у то вријеме "Вертер изазвао више самоубистава од свих најљепших жена свијета".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана