Отворени Дани Кинотеке Републике Српске

Током свечане церемоније додијељене су три повеље, те 20 признања и захвалница институцијама и појединцима заслужним за развој Кинотеке Српске.

Повеља је постхумно додијељена идејном оснивачу и првом директору "Срна филма", филмском редитељу Миодрагу Тарани, док су друге двије додијељене Војном филмском центру "Застава филм" Београд и управнику Архива југословенске кинотеке Александру Саши Ердељановићу.

Овом тродневном манифестацијом, Кинотека Српске обиљежава 25 година од оснивања филмског архива, првобитно у оквиру "Срна филма", а од 2009. године као републичке установе културе.

Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић честитала је, у име Министарства просвјете и културе Републике Српске, овај значајан јубилеј Кинотеци Републике Српске, која је "изњедрила бројне ауторе, чији су филмови обиљежили једно важно вријеме и с поносом представљали Републику Српску".

"Филм је једна од области умјетности и културе која представља најбољег амбасадора друштва чији културни идентитет промовише", навела је Ђаковићева на отварању ове манифестације.

Она је нагласила да за још бољу афирмацију филмске умјетности треба створити и адекватне системске претопоставке, а основи принципи за то садржани су у Стратегији развоја културе у Републици Српској.

Ђаковићева каже да су неки од основних циљева овог документа мапирање креативних индустрија, стварање погодног окружења за филм, континуирано расписивање конкурса за развој филма, као и развој приказивачке дјелатности са акцентом на умјетнички филм...

Она је нагласила да филмска индустрија у Српској треба да буде један од чувара наше меморије.

Начелник општине Пале Бошко Југовић нагласио је значај стварања "Срна филма" и "Кинотеке Републике Српске" у вријеме када је на овим просторима српски народ водио борбу за слободу и стварао институције као темеље Републике Српске.

"'Кинотека Републике Српске' настала је и остала на Палама, гдје је израсла у озбиљну кинематографску кућу, захваљујући ентузијазму, знању и патриотизму њених оснивача и филмских радника", истакао је Југовић.

Он се с дужним пијететом присјетио свих вриједних и храбрих људи који су поставили темеље кинематографије у Српској.

Директор "Кинотеке Републике Српске" Милован Пандуревић представио је историјат "Кинотеке" и њене најзначајније успјехе.

"Република Српска и све њене институције, укључујући и Кинотеку, жртве су и симболи мучеништва и служења највишим духовним и културним вриједностима српског народа", поручио је он.

Пандуревић је нагласио да је ова манифестација добра прилика за подсјећање на вријеме у којем су заједно са Републиком Српском настајале и њене институције, међу којима је и "Срна филм".

Он је пподсјетио да је ово прво филмско предузеће Републике Српске, основано почетком јула 1992. године, након чега креће снимање првих документарних филмова, те формирање филмског архива, данашње Кинотеке Републике Српске.

Директор Војног филмског центра "Застава филм" Београд потпуковник Горан Иконић и управник Архива југословенске кинотеке Александар Ердељановић захвалили су Кинотеци Републике Српске на повељама и нагласили да ће досадшња плодна, садржајна и успјешна сарадња ових институција бити настављена и у будућности, са још већим еланом и стваралачким жаром.

Амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић честитао је овај вриједан јубилеј Кинотеци Републике Српске и свим њеним радницима, изражавајући задовољство чињеницом да је Република Српска препознала значај кинематографског рада и чувања архивске филмске грађе, као основних задатака Кинотеке.

У културно-умјетничком дијелу програма учествовала је Зорана Гуја са својим етно-оркестром, а у фоајеу Културног центра уприличена је изложба фотографија филмске опреме, као и неколико раритених филмских камера у власништву Кинотеке Републике Српске.

Посебан дио ове манифестације биће посвећен сјећању на филмског редитеља Миодрага Тарану, идејног оснивача и првог директора "Срна филма", и тај програм ће бити одржан сутра у 19.00 часова.

У оквиру званичног програма биће приказан први документарни филм "Љето сам провео", снимљен у продукцији "Срна филма" 1992. године, који потписују Зоран Маслић и Миодраг Тарана, као и Таранини документарци из предратног периода "Небеска берба" /1991/ и "Дјевојчица из прошлог вијека" /1986/, оба у продукцији сарајевског "Форума" и тадашње ТВ Сарајево.

У историји кинематографије Републике Српске документарни филм "Љето сам провео" остаће забиљежен не само као први документарац Републике Српске, него и као први награђени филм, а награда за најбољи филм у видео селекцији на 40. Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1993. године биће уједно и прва награда у области културе додијељена ауторима из Републике Српске.

За сутра у 20.00 часова планирана је ретроспектива документарних филмова "Срна филма", а биће приказани документарци "Мој Милане" /1995/ Душка Анђића, "Сувенир" /1998/ Милована Пандуревића, "Буквар буквица" /2001/ Миленка Јовановића, "Повратак јужним планинама" /1997/ Славка Милановића и "Живот" /2000/ Драгана Елчића.

Тродневни програм завршава се у суботу, 16. септембра пројекцијом филма Срђе Пенезића "Име: Добрица, Презиме: Непознато", са Славком Штимцем у насловној улози.

У филму играју и Хана Селимовић, Богдан Диклић, Мирјана Јоковић, Рената Улмански, Миодраг Мргуд Радовановић, те први пут на филму Хелена Јаковљевић и други. Филм је снимљен 2016. године у продукцији "Логос филма",који је свјетску премијеру имао на фестивалу у Монтреалу у августу, а београдску у "Сава центру" у новембру прошле године.

Пројекцији филма на Палама, у оквиру манифестације "Дани Кинотеке Републике Српске", која ће уједно бити и премијерно приказивање филма у Српској, присуствоваће и дио ауторске екипе сценариста и редитељ Срђа Пенезић, носилац главне улоге Славко Штимац и продуцент филма Весна Голубовић.

Генерални покровитељ манифестације је Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.