Отишао у Бронзану стражу
Бијељина - На данашњи дан 1984. године живот је трагично окончао један од највећих српских књижевника Бранко Ћопић, писац низа романа, прича и пјесама које су обиљежиле дјетињство и одрастање генерација младих у СФРЈ, Србији и, касније, у Републици Српској.
Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашани, под планином Грмеч.
Ћопић је похађао учитељску школу у Бањалуци и Сарајеву, а завршио је у Карловцу, док је Филозофски факултет завршио у Београду.
У данима Априлског рата, 1941. године, са групом својих другова, покушао је да пружи отпор непријатељу код Мркоњић Града.
Послије тога је отишао у свој родни крај, а са почетком устанка, ступио је у редове партизана и међу њима остао до ослобођења.
Све вријеме рата био је ратни дописник, заједно са нераздвојним пријатељем и кумом, књижевником Скендером Куленовићем.
Ћопићева дјела превођена су на руски, енглески, француски, њемачки, украјински, пољски, чешки, бугарски, румунски, словеначки и мађарски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности /САНУ/.
Његови најпознатији романи су "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осма офанзива".
Бранко је посебан траг оставио у дјечијој литератури са пјесмама, приповјеткама и романима међу којима су - "Мала моја из Босанске Крупе", "Магареће године","Славно војевање", "Орлови рано лете" и "Башта шљезове боје".
Његова кратка "Јеретичка прича", објављена у "Јежу" педесетих година, покренула је лавину осуда са врха партије и власти, а у хајци на писца учествовао је и Јосип Броз Тито, који је рекао да такву сатиру неће дозволити, али да писац неће бити ухапшен.
Ћопић је од тада, па до краја живота био маргинализован од партијских структура.
Ипак, за књижевни рад добио је "Награду АВНОЈ-а" и "Његошеву награду" 1972. године.
Свој стан у Београду, у Улици краља Милана број 23, у коме је живио од 1972. године до смрти, поклонио је САНУ.
Бранко Ћопић окончао је живот скочивши са моста у Београду 26. марта 1984. године.
Према ријечима Момчила Срећковића, из села Забрежја код Обреновца, којег су Ћопић и његова жена Богданка као дјечака школовали у Београду, Бранко је рекао да му је доста и да неће да му полиција загорчава живот.
Бранко Ћопић остао је упамћен као један од најдаровитијих српских писаца и незаобилазни дио сваке школске лектире, али и као један од омиљених и веома читаних стваралаца врхунске белетристике и поезије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
