Огњен Радовић, пјесник: Књижевној сцени Српске недостаје маштовитости и повјерења

Александра Маџар
Огњен Радовић, пјесник: Књижевној сцени Српске недостаје маштовитости и повјерења

Сматрам да је поезију потребно читати у склопу једне цјелине коју је аутор или ауторка осмислио. На тај начин пјесме се ослобађају и све што је било сакривено излази на површину. Заправо, пјесме су као цвјетови који се отварају ноћу, а које само стрпљиви дочекају да виде у цвату.

Почео је овако причу о новим збиркама, писању, инспирацији, стању на домаћој књижевној сцени пјесник из Бањалуке Огњен Радовић. Јединствен када је у питању електронско издаваштво код нас, Радовић своје стихове радо дијели на визуелно занимљивој интернет страници, гдје се могу наћи све његове збирке, али и са корисницима "Фејсбука". Послије седам објављених збирки, недавно је на "онлајн промоцији" представио и двије нове "Холи" и "Јантар". Њихов необичан сусрет са читаоцима у реалном свијету најавио је ускоро у кафе-бару "Жижа", који често више личи на простор у служби умјетности.

* ГЛАС: За Ваше стихове кажу да су херметични, тешки... Како их Ви осјећате када мисли, емоције, запажања "избаците" из срца и главе...?

РАДОВИЋ: Већина читалаца и читатељки прво за моју поезију кажу да је веома херметична, а потом да има безброј слика. На почетку склапања сваке нове збирке концепт ми бјежи, остаје већим дијелом недоступан, али како пролази вријеме и како се враћам одређеној идеји и њеним пјесмама, почињем да схватам шта сам хтио да урадим. Зато у другој фази писања збирке најчешће откључавам пјесме тако што одбацујем све непотребне језичке наслаге из прве верзије, трудим се да одржим форму, као и да останем вјеран том "детективском путовању". Наиме, ја никад не пишем пјесме, већ увијек збирке.

* ГЛАС: Постоји ли неки заједнички стих који веже "Холи" и "Јантар"?

РАДОВИЋ: Ове двије збирке сам из више разлога објавио на исти дан. Два су нарочито важна - хтио сам да урадим "прољећно чишћење" рукописа тако да први пут не радим на новом рукопису, односно, желио сам да себи створим нови изазов. Други разлог је тај што сам хтио да затворим посљедње поглавље у линији започетој са збирком "Ориго" и настављеној са "Рукавци" и да читаоцима јасно нагласим да је свака збирка засебан микрокосмос. Из тог разлога мислим да ове двије збирке ништа не повезује осим слика природе, али које у обје збирке имају другу функцију.

* ГЛАС: Колико утицаја музика и фотографија имају на Ваше писање?

РАДОВИЋ: Музика је изузетно важна. Кад год пишем морам да слушам музику. Она ми је важна да бих одредио ритам пјесама, као и да пјесме дубље уроним у жељену атмосферу. Увијек сам у потрази за звуком који ће ме натјерати да га спојим са пјесмама. Визуелне умјетности су исто тако неисцрпан извор инспирације, али музика ми је увијек неизоставни пратилац током стварања.

* ГЛАС: Како бисте Ви описали књижевну сцену у РС?

РАДОВИЋ: Књижевна сцена у РС је, прије свега, трома, неиновативна и стијешњена. Ипак, постоје аутори и ауторке чија дјела читам, иако, нажалост, са закашњењем. Мислим да је потребно регенерисати књижевно стваралаштво у РС тако што би се нови аутори и ауторке агресивније и са знатно бољом логистиком презентовали јавности на иновативне и разигране начине. Зашто да се све своди на традиционалне књижевне вечери? Ускоро ћу промовисати двије посљедње збирке ("Холи" и "Јантар") у кафићу "Жижа" тако што ће бити видео-пројекција селекције пјесма из збирки, пуштаћемо музику коју сам слушао док сам писао ове двије збирке те ће посјетиоци, путем QR кодова, моћи преузети збирке у PDF формату на своје мобилне уређаје са моје странице огњенрадовиц.њордпресс.цом. Дакле, за почетак је потребно више маштовитости, повезаности и повјерења како би књижевна сцена могла да дође до нових читалаца, а не да остаје заробљена у малим групама и институционализованим просторима.

Преписивачка култура ствар свакодневице

* ГЛАС: Јединствени сте у погледу објављивања електронских књига, правих књига, са ЦИП-ом и ИСБН бројем?

РАДОВИЋ: Могуће је да је тако, међутим, све више издавача у регији препознаје електронску књигу као нужну спону са потенцијалним читаоцима и читатељкама. Наравно, ту је и много прагматичних разлога зашто је електронско издаваштво добро, али свакако да и физичке верзије књиге имају своје предности. У мом случају, а највише због чињенице да је ријеч о поезији, електронска књига је опрезније рјешење, јер се за минималну финансијску накнаду потребну за регистрацију збирке добија заштићен "производ". Ово је нарочито важно узевши у обзир да је на Балкану преписивачка култура ствар свакодневице, тако да се на овај начин ауторско дјело званично може заштитити без страха да се након неког времена појави ваша збирка под туђим именом. Додатни разлог је и повећање видљивости у базама података које се све чешће користе за потребе откривања умјетничких дјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана