Никола - Коља Пејаковић уочи премијере Зоолошке приче: Умјетник је увијек између патетике и тешке истине
Бањалука - Фасцинантна је та моћ умјетности, у једном тренутку нас спасава, да нас истина не би сломила, а у другом нам ту исту истину пљуне у лице, као опомену истиниту и горку. Сусрет са не баш тако лијепом стварности, десиће се и у Народном позоришту РС у новогодишњој ноћи када се шминкамо надањима и свечану одјећу облачимо њима у част, гдје ће премијерно бити изведена чувена "Зоолошка прича".
Цијењени умјетник Никола - Коља Пејаковић, своју визију комада Едварда Олбија оживио је редитељском палицом, а за "Глас Српске" подијелио је неке своје мисли уочи премијере заказане за 31. децембар у 20.30 часова на сцени "Петар Кочић".
Олби је написао кратак, али слојевит, комад који се бави проблемима људске изолације, усамљености, класне диференцираности и опасношћу од резигнираности унутар друштва, а његова прича Пејаковићу је послужила само као сиже и мотив.
- Овај комад је, данас, класика. Врло тачно и прецизно говори о урушавању односа међу људима, о раслојавању друштва и губљењу осјећаја за другог, за опште; о лажима и лицемјерју - прича он.
Како је вијест да је премијера у новогодишњој ноћи публици у Бањалуци била необична идеја, али не и изненађујућа, јер се везује за име овог великог ствараоца, он је објаснио један од могућих разлога зашто баш тај дан.
- Па, ако и постоји разлог да се ово премијерно одигра 31. децембра, онда је то чињеница да је Нова година управо један од тих баналних, идиотских празника, када људи троше паре, пију, ждеру и прослављају сопствену пропаст - објашњава Пејаковић.
У неколико посљедњих комада које је радио у бањалучким театрима, Пејаковић се трудио да исприча приче са којима се свакодневно сусрећемо на нашим улицама, иза наших кућних врата. Нешто слично публику очекује и овај пут.
- Ово је дио покушаја да кроз серију адаптација, разријешим неке сопствене дилеме и проговорим о стварима које ме муче; нас муче; а тичу се овог пропалог друштва обавијеног смрадом провинцијализма; простора натопљеног простаклуком - истакао је Пејаковић.
Бити умјетник, наглашава, увијек је једнако тешко.
- Увијек је једнако тешко, ако не рачунамо ратна и бурна времена, када постоји и физичка угроженост. Умјетник је увијек између патетике и тешке истине. Лако склизне у банално, ако је неискрен. Али, само дилетантима све иде од руке: они све знају и најпаметнији су - додао је он.
На позоришној сцени Пејаковићеву идеју кроз глумачке креације донијеће Александар Стојковић и Жељко Стјепановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
