Необична промоција романа Тихомира Левајца: Судбина српског народа као опомена

Роман који је у уторак увече представљен у вијећници Банског двора Културног центра, која је била испуњена до посљедњег мјеста, привукао је пажњу читалачке публике. У вијећници су пред присутнима "оживјели" ликови из романа које су тумачили глумци Раденка Шево, Драгослав Медојевић и ученик бањалучке Гимназије Северин Кесић. Занимљив дијалог вођен је између аутора и његовог пријатеља Мирка Љубанића, који је прочитао роман, записао биљешке у своју свеску, којима оштро критикује Левајца. Оригинална интелектуална препирка одушевила је све присутне. Дјело је објављено као један од пет најбољих романа аутора из Републике Српске у оквиру конкурса "Златна сова" Завода за уџбенике и наставна средства РС.

Рецензент романа, књижевник Мирко Вуковић, рекао је да је пред заљубљеницима у писану ријеч духовито и снажно испричана прича.

- То је штиво са карактером, бритко, хумористично, јетко и горко, штиво особеног и препознатљивог жига мајстора, јер је Левајац одавно препознат по оригиналном изразу за који је велики Милорад Павић поводом првог Левајчевог романа рекао да је он већ на почетку каријере постигао оно за чим неки писци трагају читавог живота - препознатљив рукопис и своју, особену реченицу - нагласио је Вуковић.

Посебним књижевним језиком описао је да је слика лађе насукане на неки брежуљак са једрима пуним јаловог вјетра једна од оних литерарних слика које остају заувијек у памћењу, и то колективном.

- Наслов романа не може да не зазвучи опомињуће. Имамо лађу, без сумње, али - наша лађа никада (и никуда!) неће запловити. Попут врхунског карикатуристе, у пет потеза (пет ријечи које творе наслов!) Тихомир Левајац је испричао сложену историјску, карактеролошку, психолошку и филозофску причу о своме национу - истакао је Вуковић.

Истичући како није баш пожељно да писац говори о свом дјелу, Левајац је ипак прокоментарисао оно што га је у мислима водило док је писао.

- Мене је као мислећег човека судбина властитог народа увек занимала, та силна страдања, трагедије, лутања, суноврати, па сам често о томе мислио, а и писао. То што о свом народу мислим и како га видим, ето, то је тема "Брода који није пловна лађа" - испричао је Левајац.

Порука

Када би поруку романа стварност демантовала, како је рекао Левајац, био би више него срећан.

- Али ако се то не деси, нека се бар читалац над темом о којој сам писао замисли, нека се према њој одреди да би сутра у конкретној животној ситуацији знао да се постави - закључио је Тихомир Левајац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.