Небојша Слијепчевић, режисер, за “Глас Српске”: Права умјетност шири границе слободе
Фестивали су постали мјеста гдје можемо презентовати филмове и разговарати о њима. Данас нам ангажоване теме требају више него икад. Не само овдје, на Балкану, него и у свијету. Цијели свијет је у некој фази која је напета, а сваки разговор о томе је добар.
Казао је ово у разговору за “Глас Српске” режисер Небојша Слијепчевић који је учествовао на Фестивалу ангажованог филма у Бањалуци, гдје је приказан његов филм “Србенка” који је изазвао велику пажњу јавности.
ГЛАС: Гдје се налази филм, и умјетност уопште, у 21. вијеку?
СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Оно што ја сматрам правом умјетношћу је умјетност која тестира доминантне наративе, која тестира границе толеранције или нетолеранције. Рецимо, ово што Оливер Фрљић ради. Колико год то неки сматрали провокацијом или увредом, то је права умјетност. То је умјетност која се не додворава масама, већ шири границе слободе.
ГЛАС: У чему се огледа значај Фестивала ангажованог филма и сличних фестивала?
СЛИЈЕПЧЕВИЋ: У данашње вријеме су фестивали мјеста гдје филм може живјети. Живјети на начин који је све рјеђи - живјети у биоскопима, јер све више људи не иду у биоскоп, гледају филмове код куће и преко интернета. Поготово када је ријеч о документарним филмовима, и филмовима који нису комерцијални, него умјетнички или ангажовани.
ГЛАС: Какву емоцију сте хтјели да изазовете код публике филмом “Србенка”? Шта бисте ви жељели да гледалац осјети када изађе из биоскопа?
СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Овај филм је рађен првенствено за хрватску публику. Хтио сам показати колико је национализам, који је још жив, и чак доживљава ривајвал у нашим крајевима и цијелој Европи, кобан, и како не може донијети ништа добро. Оно што се ради јесте да се преносе одређене трауме на сљедећу генерацију. У том сам филму, заправо, покушао да упозорим на то да тренутно све скупа иде у погрешном смјеру.
ГЛАС: Овакав начин скретања пажње на такве проблеме није риједак, али да ли умјетност и филм могу и треба то да раде, а не, на примјер, неки државни органи или образовање?
СЛИЈЕПЧЕВИЋ: То се не искључује. Сигурно. Свако треба да допринесе томе колико може. Ја сам филмски редитељ и радим оно што могу и што знам, и што ми је посао.
ГЛАС: Сматрате ли, дакле, да филм има једнак утицај као некада и да може да утиче на масу, или се ипак задржава на промјени индивидуе?
СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Сигурно је да нема више такву моћ. Не треба постављати себи такве задатке, то би било претенциозно. Трудим се да направим филм који је истинит, који преноси емоцију, а какав ће тај филм имати пут, и какву посљедицу, то је изван моје контроле. Могу се потрудити само да га што више људи види. Мислим да није занемариво ако се направи промјена у једном или у два човјека.
ГЛАС: Какве реакције сте доживјели у Хрватској, и што се тиче публике и што се тиче власти? Да ли сте имали проблема приликом тражења сљедећег извора финансирања пројеката?
СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Морам рећи да је било негативних реакција, које су долазиле са десничарских портала, из десничарских медија, што сам у принципу и очекивао. На неки начин био бих изненађен да тога није било. Самих проблема ја лично нисам имао, чак сам и добио финансирање наредног филма, а за “Србенку” ми је управо додијељена награда “Владимир Назор” Министарства културе. То је државна награда за достигнућа у умјетности. Ја сам је добио за филмску умјетност у 2018. години.
ГЛАС: Чиме се бавите у слободно вријеме, када не снимате? Шта волите да слушате, да читате и да гледате?
СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Немам баш много времена, али што се тиче књижевности, трудим се да пратим домаћу рецентну књижевност, тако да управо читам Дамира Каракаша. Ту покушавам бити у току. Што се тиче филмова, покушавам системски погледати све филмове који су номиновани за Европску филмску награду. Ту је један попис који је веома исцрпан. Погледао сам један јако добар руски филм који се зове “Аритмија”. Тренутно гледам и серију “Чернобиљ”, која је стварно врхунски производ. Што се тиче музике, мој укус је мало конвенционалан. Бенд који тренутно највише слушам је “Cage the elephant”. Ништа превише необично.
Нови пројекти
ГЛАС: На чему тренутно радите, шта тренутно снимате?
СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Припремам неколико пројеката. Могу рећи тему свог идућег дугометражног филма. Не смијем много говорити, јер код документарног филма увијек треба пажљиво са информацијама, да не уплашим неке протагонисте. Бавиће се проблемима жена и насиљем над женама у Хрватској, које је поприлично раширено, а системски се не рјешава на прави начин. Чак постоји и огроман отпор према “Истанбулској конвенцији”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
