Научници коначно открили зашто се смиjеши Мона Лиза

Свјетска фасцинација ремек дјелом ренесансног умјетника Леонарда да Винчија (1452-1519) заправо је фасцинација неодређеним изразом на лицу младе Ђоконде, наводи се у истраживању објављеном у часопису Сајентифик рипортс које тврди да је длелимично успио да открије мистерије те слике.

Истраживачи су позвали 12 испитаника којима су представили серију црно-бијелих фотографија на којима је представљен осмијех Мона Лизе с благим варијација на нивоу крајева усана.

Слике су испитаницима представљене у различитим редослиједу на којем су се смјењивале слике с правим осмијехом и другим с незнатним променама на уснама. Та серије слика је испитаницима представљена 30 пута.

"С обзиром на описе историчара умјетности, очекивали смо да ће испитаници имати неодређен став према оригиналу. На наше велико изненађење, сви су препознали оригинал тврдећи да је то осмијех среће", рекао је Франс пресу Јирген Комајер, неуролог са Универзитета у Фрајбургу и коаутор студије.

Научници су признали да се њихово истраживање односи само на испитивање израза лица, односно да ли је тужно или срећно, не узимајући обзир друге врсте емоција.

Холандски научници су 2005. године спровели испитивање на исту тему, али користећи другачији метод.

Ђоконда била је подрвгнута софтверу за препознавање емоција. Алгоритам је узео у обзир заобљеност усана, промјене на образима и око очију.

Научници су дошли до закључка да се на лицу чувене Ђоконде појављује шест врста емоција. Њен осмијех је означавао између осталог, 83 одсто среће, девет одсто презира, шест одсто страха и два осто беса.

Слика је израђена уљаном техником на плочи од дрвета тополе. Претпоставља се да је то портрет младе фирентинске даме, Лизе Герардини, која је била супруга богатог трговца свилом Франческа дел Ђоконда.

Да Винчијева "Мона Лиза" је изложена у француском музеју Лувр, гдје је заштићена непробојним стаклом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.