На­та­ша Коњевић, ака­дем­ска сли­кар­ка о ра­ду на но­вом му­ра­лу: До­бар је осје­ћај ство­ри­ти не­што што ос­та­је и по­сли­је вас

Ова умје­тни­ца у раз­го­во­ру за наш лист ис­та­кла је да јој рад на му­ра­ли­ма, изме­ђу ос­та­лог, омо­гу­ћу­је ди­рек­тни­ју и гла­сни­ју ко­му­ни­ка­ци­ју са пу­бли­ком. То се пот­врди­ло и при­мје­ром. "Уто­чи­ште" је "оби­шло" све пор­та­ле, а ни реа­кци­је ја­внос­ти ни­су изос­та­ле па је На­та­ша за свој но­ви рад до­би­ла мно­го по­хва­ла.                                                    

Прве му­ра­ле ова ака­дем­ска сли­кар­ка ра­ди­ла је у окви­ру омла­дин­ских раз­мје­на и ра­ди­они­ца на ко­ји­ма је учес­тво­ва­ла за­хваљују­ћи ор­га­ни­за­ци­ји "Здра­во да сте", а чу­ве­ни "Ше­ширџија" из При­је­до­ра та­ко­ђе је њених ру­ку дје­ло.

- Му­ра­ли ми пред­стављају до­да­тни иза­зов због те­хни­чког аспе­кта. Ве­ома ми је за­нимљиво чу­ти мишљење по­сма­тра­ча, по­се­бно оних ко­ји се­бе не сма­тра­ју умје­тни­ци­ма или ка­жу да "не ра­зу­ми­ју то". Ин­те­ре­сан­тно ми је слу­ша­ти о то­ме шта је и за­што ко­ме чу­дно, шта је ли­је­по, а шта одбој­но или је­зи­во - при­ча На­та­ша.

Вјер­но пре­ни­је­ти цртеж, објашњава она, ко­ји је ина­че да­ле­ко мањег фор­ма­та, нпр. 20 цм на ве­ћу по­врши­ну од 10 и ви­ше ме­та­ра, јес­те по­ду­хват са­мо по се­би.

- Осим то­га, му­рал по­сма­трам са до­да­тном ди­мен­зи­јом ко­ју не­ма­мо на пла­тни­ма и сли­чним ме­ди­ји­ма - укла­пање у њего­ву око­ли­ну. Та­ко­ђе, сам фи­зи­чки чин зна би­ти зах­тје­ван, пењање на ске­лу, на ви­со­ким и нис­ким тем­пе­ра­ту­ра­ма, по ја­ком вје­тру и сли­чно - до­да­ла је она.

Ипак, по­ред ин­те­ра­кци­је са пу­бли­ком, као и сва­ком чо­вје­ку ко­ји дио се­бе по­клања умје­тнос­ти, би­тне су јој и још не­ке ства­ри.

- Мо­жда зву­чи ме­га­ло­ман­ски, али до­бар је осје­ћај ка­да зна­те да сте ура­ди­ли не­што што ће ос­та­ти ду­го иза вас, не­што по че­му ће вас, ба­рем не­ки, људи упам­ти­ти. Та­ко­ђе, по­чет­ком ра­да на сва­ком му­ра­лу имам страх од ви­си­не и сва­ки пут га мо­рам изно­ва по­би­је­ди­ти и то до­живљавам као ва­жан ус­пјех - закључи­ла је На­та­ша.

Сли­ко­вни­ца за дје­цу

По­сли­је за­врше­не бањалу­чке Ака­де­ми­је умје­тнос­ти, тре­ну­тно је на мас­тер сту­ди­ја­ма на Фа­кул­те­ту при­ми­јењених умје­тнос­ти у Бео­гра­ду на од­сје­ку гра­фи­ка и књига.

- У овом мо­мен­ту нај­ви­ше пажње по­све­ти­ла сам свом мас­тер ра­ду. Ра­ди се о сли­ко­вни­ци за дје­цу ко­ју ра­дим "па­пер цут" те­хни­ком, тј. ре­зањем па­пи­ра у ра­зли­чи­тим бо­ја­ма по­мо­ћу ко­јих сла­жем сце­не ко­је ка­сни­је фо­то­гра­фи­шем. Књига се ба­ви има­ги­нар­ним при­ја­тељима ко­је су вје­ро­ва­тно и не­ки од чи­та­ла­ца има­ли у дје­тињству. Ве­ома се ра­ду­јем за­врша­вању сли­ко­вни­це, а имам већ не­ко­ли­ко иде­ја и за но­ве сли­ке, али о том по­том - на­ја­ви­ла је ова та­лен­то­ва­на умје­тни­ца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.