Најмања ријеч јача од највећег града

Александра Глишић
Најмања ријеч јача од највећег града

Бањалука - "Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.

Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ."

Овако је о језику размишљао Стефана Немања - отац Симеон, а ове ријечи записао је његов најмлађи син Растко - Свети Сава.

Међународни дан матерњег језика обиљежава се сваке године 21. фебруара са циљем унапређења, учења и развоја матерњег језика и његовања језичке и културне различитости.

Генерална скупштина УНЕСКО-а прогласила је 1999. овај празник као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. убијени у Даки, у Источном Пакистану (данас Бангладешу), јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Према процјенама, готово свакодневно у свијету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. вијека одумријети више од половине, чак и до 90 одсто.

- Језик је народ и творац народа. Где језика нема ничега нема. Хлеба и језика, више од тога не треба. Ко нема то двоје, то је никакав човек и ништа нема и кад све има. Поезија се пише искључиво на матерњем језику. Ма колико језика знао, још се није десило да је неки песник писао песме на неком другом осим на свом матерњем језику - рекао је за "Глас Српске" књижевник и академик Матија Бећковић.

О горућим језичким проблемима за наш лист говорио је и угледни лингвиста проф. др Милош Ковачевић.

- У Дану матерњег језика заиста једино Срби треба да се питају који им је матерњи језик. Другачије речено, све више долазимо у ону ситуацију коју је пјесник написао да се "српски језик множи дијељењем". И данас он са својом граматичком суштином и са комуникативном вриједношћу представља један језик. Али представља и више политичких језика - истиче Ковачевић.

Указује и на два типа српског језика - онај који је настао растакањем Вуковог српског језика и Вуков српски језик који обједињује све Србе.

- Нема ниједног народа на свијету који има толико проблема са властитим језиком као Срби. Односно, коме други чине проблеме са властитим језиком и он их прихвата. Из једноставног разлога што су се код нас помијешале различите функције - комуникативна функција језика - језик који је исти без обзира на његове називе јесте један језик. Симболичка функција која производи политичке језике и гдје се политичари, понекад и лингвисти, повинују, политичким одлукама које са језиком готово да немају никакве везе - наглашава Ковачевић.

Управо на овај празник, додаје, треба да мислимо о томе како да сачувамо српски језик и његово писмо.

- Посебно је битно писмо, јер ако се одрекнемо ћирилице (као што је се одричемо) ми се полако одричемо и самог српског језика, а самим тим и себе - сматра Ковачевић.

Језичка политика

- Српски језик је најсигурнији чувар националног идентитета. Можемо говорити о низу проблема у вези са статусом српског језика, а чињеница је да се не изучава довољно ни у средњим школама, у поређењу са другим европским земљама, гдје национални језици имају значајније мјесто у образовању - указује лингвиста проф. др Срето Танасић.

Како ће онда, додаје, језик бити средство комуникације у свим сферама живота ако се људи послије основне школе готово не сусрећу са учењем српског језика.

- У свим државама у оквиру националне политике језичка политика заузима једно од централних мјеста. Када се планира културна и научна стратегија, не даје се одговарајуће мјесто националном језику. Ни у Србији ни у Републици Српској држава не посвећује довољно пажње статусу српског језика - каже Танасић.

Акција ученика у Бијељини

Поводом Међународног дана матерњег језика ученици Пољопривредно-медицинске школе из Бијељини покренули су акцију прикупљања књига у оквиру пројекта "Српски језик и ћирилица на инфузији српског немара". Циљ им је, како истичу, да подигну свијест људи о очувању српског језика и писмености. До сутра сви заинтересовани Бијељинци могу да поклоне неку књигу на пункту испред градске библиотеке, од 11 до 14 часова. Дио прикупљених књига биће дониран Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана