На Светог Саву додјела Андрићеве награде Ковачевићу и Прилепину

Срна
На Светог Саву додјела Андрићеве награде Ковачевићу и Прилепину

Андрићград - У "Андрићевом институту" у Андрићграду у петак, 27. јануара, биће додијељене "Андрићеве награде" за животно дјело и за најбољи роман објављен први пут у Републици Српској и Србији драмском писцу Душану Ковачевићу и руском писцу Захару Прилепину.

Душан Ковачевић добитник је "Андрићеве награде" за животно дјело за прошлу годину, коју додјељује "Андрићев институт", а награду је добио за укупан драмски опус и ново драмско дјело "Хипноза једне љубави".


Захар Прилепин лауреат је "Андрићеве награде" за најбољи роман објављен први пут у Републици Српској и Србији за роман "Обитељ" и књигу приповједака "Седам живота".

Предсједник стручног жирија за додјелу "Андрићеве награде" и стални савјетник "Андрићевог института" Јован Делић раније је изјавио да је Ковачевић не само водеће име српске драме, већ и један од најзначајнијих европских драмских писаца и "смјехотвораца".

Он је навео да су Ковачевићеве драме "Маратонци трче почасни круг", "Радован Трећи", "Сабирни центар", "Балкански шпијун", "Свети Георгије убија аждаху", "Клаустрофобична комедија", "Професионалац", "Урнебесна трагедија", "Лари Томпсон" и друге објављене у његовим петотомним "Сабраним делима" и све су ремек дјела која имају изузетан статус и код књижевне критике и код публике.

Он је оцијенио да је, настављајући традицију Стерије, Нушића и Поповића, а понекад у комбинацији са поетским драмама Симовића и хумором Бећковића, Ковачевић "подигао српску горку комедију на највиши ниво и постао европска књижевна вриједност првог реда".

Говорећи о руском писцу Прилепину, Делић је нагласио да је он и прије романа "Обитељ" имао статус класика савремене руске књижевности, а да је тим романом не само учврстио тај статус, већ га и "високо подигао", наслањајући се на велику традицију руских писаца који тематизују историју.

Члан жирија Владимир Кецмановић изјавио је да му је била част што је учествовао у одлучивању о додјели најважније књижевне награде у овом дијелу свијета.

Он се сагласио са Делићем да је Ковачевић, који је добио "Андрићеву награду" за животно дјело, један од најзначајнијих српских писаца, али да је својим књижевним иновацијама велики и у свјетским оквирима.

Члан жирија Желидраг Никчевић рекао је да је проглашење добитника "Андрићеве награде" у двије категорије за њега "дуго очекивани празник".

"Када српска култура преко 'Андрићевог института' на чијем челу је Емир Кустурица указује поштовање и љубав према руској култури награђујући једног великог руског писца, то је сусрет на врху - у висини очију и срца. То је онај братски стисак руке који показује блискост руске и српске књижевности", рекао је Никчевић.

Награда "Иво Андрић" установљена је 2015. године и додјељује се у двије категорије - за животни допринос српској књижевности аутора који је у протеклих пет година објавио запажено дјело и за најбољи роман објављен у Републици Српској и Србији на српском језику.

Жири који додјељује награду дужан је да током цијеле календарске године прати издавачку дјелатност у Републици Српској и Србији и да објективно сагледа значај укупног књижевног стваралаштва аутора и појединачног романсијерског остварења у том периоду.

Награда се састоји од Повеље и новчаног износа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана