На Дрини ћуприја књига о данима свјетлости и вијековима таме

Радоје Тасић
На Дрини ћуприја књига о данима свјетлости и вијековима таме

Вишеград - Књига "На Дрини ћуприја" је житије балканског народа кроз векове, патње и муке са повременим инцидентима среће и радости. Могло би се рећи да је то књига о данима светлости и вековима таме.

Мисли су ово цијењеног српског академика, драмског писца, сценаристе Душана Ковачевића, које је изговорио на свечаној академији одржаној на Византијском тргу у Андрићграду, у част имену и дјелу нобеловца Иве Андрића у оквиру манифестације "Вишеградска стаза".

Ковачевић је упутио захвалност великом писцу и добром човјеку који је својим свеукупним дјелом и једном старозавјетном књигом упознао цијели свијет са плаховитом ријеком, пословично познатој као "кривој" граници, подјели на наше и њихове земље, људе и обичаје.

- "На Дрини ћуприја" је најбоља, најзначајнија и највреднија књига у целом свету. Захваљујући Андрићу и његовом роману уписала се у светске водене токове као огледало свога народа. Ту славу међу рекама и небесима понела је још само једна река, велика и моћна и као свака огромна и тиха руска река Тихи Дон - додао је Ковачевић.

У Андрићграду, како каже, види јединствену грађевину.

Он је додао да је Андрићград јединствена грађевина подигнута из осјећања, поштовања према једном од најумнијих свјетских писаца, човјека који је покренуо љубав и енергију градитеља, професора Емира Кустурице и уз велику и несебичну помоћ Владе Републике Српске, која је пратила непролазну и хиљадама година доказану истину.

- Иза свега остаје само култура која ће нас надживети и о нама сведочити колико смо били добри, вредни и паметни - истакао је Ковачевић.

О великом Андрићу говорио је и режисер Емир Кустурица истичући да ако о нобеловцу треба да говори, да ће почети од краја.

- Иво Андрић је написао тестамент у коме је захтијевао да буде сахрањен крај Милице Бабић, жене са којом је живио. Међутим, завршио је у загрљају Родољуба Чолаковића и због тога је он говорио за живота да постоји тај закон на Балкану да се мртвом вуку у зубе гледа. А до тог краја док се дође, ту постоји једна опасност кроз коју је и "Вишеградска стаза" пролазила и мислим да је ово био прави тренутак да се обједини са свим оним што наш народ показује да зна о музици, што зна о литератури и о свим видовима умјетности - рекао је Кустурица.

Посјетиоцима се обратио и министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић наглашавајући понос због одржавања ове величанствене културне манифестације, а са њим се сложио и начелник општине Вишеград Младен Ђуревић.

На свечаној академији на отварању "Стазе" уручено је признање библиотекара Републике Српске "Ђорђе Пејановић" предсједнику овог удружења Стојки Мијатовић.

Љепота за вјечност

Потпредсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Михаило Вујовић рекао је да се љепота за вјечност уселила на ове просторе и да ницањем овога велељепног пишчевог града, са њим овдје ни оне пишчеве стазе више не изгледају тако суво и чемерно, ни они људи нису више тако ћудљиви и тврдих лица.

Андрићеве мисли говорио је српски глумац Небојша Дугалић, а у музичком дијелу програма наступио је хор "Србадија".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана