Мухарем Баздуљ, књижевник, преводилац и новинар, за “Глас Српске”: Слободу смо трампили за илузију стабилности

Миланка Митрић
Мухарем Баздуљ, књижевник, преводилац и новинар, за “Глас Српске”: Слободу смо трампили за илузију стабилности

Што се више труби о слободи, то се слобода више ниподаштава. Људи су овдје и данас углавном одустали од слободе, трампили су је, не чак за стабилност, него за илузију стабилности. Лоша трампа, ако мене питате, али свако ионако тргује сам за себе.

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник и новинар Мухарем Баздуљ, који ће бити гост Музеја савремене умјетности Републике Српске и тумачити поставку “Перцепције: Цвијет је најљепши кад је неубран”. Поглед на “Перцепције” из мушког угла биће одржан у уторак од 19 часова.

ГЛАС: Уочава ли свијет данас догађаје који би за будућу историју могли буду велики и да остану, не само запамћени, него и да имају могућност да утичу на велике промјене?

БАЗДУЉ: Не, и мислим да то није само карактеристика наше епохе, него генерално карактеристика људског рода. Има Борхес један сјајан есеј о “срамежљивости историје” у којем примјећује да римски историчари нису регистровали ни појаву Исуса Христа која је пресудно обиљежила идуће двије хиљаде година. Тако да ми се чини да ни данас ни историчари ни други људи заправо нису у стању да препознају шта ће од догађаја који су садржај наше свакодневице имати неког озбиљнијег утицаја на будућност, односно оне који, како кажете, имају потенцијал да утичу на велике промјене.

ГЛАС: Како гледате на (не)могућност бјежања из свакодневице и негативности којом нас бомбардује (и којом сами себе, на крају крајева, бомбардујемо)? Успијевамо ли?

БАЗДУЉ: То је питање на које би свако требало да сам за себе понуди одговор. Ако бих пак морао да одговорим на нивоу властитог утиска, рекао бих да у свијету опсесије друштвеним мрежама људи више него икад раније подсјећају на мраве или на пчеле, одустајући од индивидуалности и прилагођавајући се роју. Свако ко покуша да побјегне из тог кавеза је на добитку.

ГЛАС: Шта је посљедње уточиште пред апсурдном стварношћу?

БАЗДУЉ: Карактер. Психа. Да не кажем - душа.

ГЛАС: Чиме се данас мијења свијет? Шта видите као најјаче оружје и шта може да остави највећи траг за будућност?

БАЗДУЉ: Као и увијек, мијења се визијом и оригиналношћу. Нема ничег моћнијег од идеје чије је вријеме дошло и од тачке стављене на право мјесто. Умјетник који својим дјелом утиче на начин на који други људи гледају свијет има добар темељ да остави траг за будућност. Но, то су у сваком случају ситуације у којима ће будућност да донесе коначан суд.

ГЛАС: Може ли се кроз самоћу и самовољно одвајање од других остварити слобода, у смислу умјетничког стварања и коришћења потпуног сопственог потенцијала?

БАЗДУЉ: То је једини начин да се уопште дође до потенцијала за слободу. Док год сте роб “хоризонта очекивања” било које заједнице, ту нема праве умјетности. Прави умјетник је увијек, како се то каже, син разметни и једна од највећих грешака коју може да направи јесте да се уклопи у парадигму “мерхаба, чаршијо, на све четири стране”. То можда и може да донесе неку врсту задовољства у контексту свакодневног живота, али је погубно за умјетност као такву.

ГЛАС: Шта видите као глави проблем при изношењу мишљења у јавности и односа једних према другима што се тога тиче? Јесмо ли премало самокритични, а превише критични?

БАЗДУЉ: Највећи проблем је страх. Људи се боје, а ту чак није примаран страх од власти или од неке етничке или идеолошке већине. Боје се слободе, боје се да мисле, боје се да не остану сами. И да, потпуно јеванђељски, на трагу онога што и сами кажете, сви су много више критични према другима, а скоро нимало самокритични, односно, како се каже у чувеној параболи, лакше им је да виде трун у туђем оку него брвно у властитом. Једино чега треба да се бојимо је страх.

ГЛАС: Колико велике идеје пропадају, нестају и стропоштавају се под притиском друге индивидуе и колективног мишљења?

БАЗДУЉ: Велике идеје ће опстати. Већи је проблем ако свјесно одустанемо од тога да партиципирамо у великим идејама, односно да се помиримо с тим да велике идеје за нас конкретно више не значе ништа.

ГЛАС: Будући да ћете бити гост Музеја савремене умјетности РС и водићете публику кроз изложбу “Перцепције: Цвијет је најљепши кад је неубран”, шта посјетиоци могу да очекују?

БАЗДУЉ: У фокусу мог доживљаја изложбе су два мотива. Један је родни или феминистички и полази од питања ко има право на говор, односно на изражавање. Кроз дуги низ вијекова, то су право углавном доминантно имали мушкарци и отуда је историја умјетности толико “родно неравноправна”. Ипак, и кад су се избориле за “право на говор”, женском стваралаштву се често олако одузимала “аура универзалности”, која се код мушког често подразумијева.

ГЛАС: Како гледате на сам концепт и стварање једне овакве поставке у Бањалуци?

БАЗДУЉ: Оно што ми се допада и у концепту изложбе и у концепту вођења “из мушког угла” је та промјена уобичајених улога. Умјетност, која је универзална, стварају жене, а један партикуларан њен доживљај, из мушког угла, артикулишу мушкарци. Други мотив се тиче кореспонденције на нивоу идеја и умјетничке праксе између британских и наших умјетница. У контексту књижевности, о којем ипак највише знам, умјетност се посредује језиком и онда ако и постоје кореспонденције између, рецимо, енглеске књижевности и српске, хрватске или босанске, то се тумачи утицајем америчких или енглеских писаца на овдашње. Обрнут правац практично не постоји, барем у перцепцији. У визуелној умјетности нема језичке препреке и врло ми је занимљив начин на који радови настали на великој географској или чак и временској удаљености плодотворно воде дијалог.

ГЛАС: Како гледате на положај жена у умјетности?

БАЗДУЉ: Срећом, тај се положај у посљедњих неколико деценија, глобално говорећи, усталио на неком нивоу равноправном са мушкарцима, а код и нас се, макар и са неким малим фазним помаком, дошло до сличне ситуације. Списатељице, сликарке, режисерке и друге умјетнице нису више, рекао бих, у сјени својих мушких колега.

ГЛАС: Пишете и стварате, да ли је нешто ново на помолу?

БАЗДУЉ: Пишем нешто, али сам мало празновјеран, па не волим да јавно откривам детаље док не завршим.

Значај “перцепција”

ГЛАС: Колики значај поставка “Перцепције” има за Бањалуку?

БАЗДУЉ: Бањалука је сјајно мјесто за једну овакву изложбу, између осталог и као град који има велике шансе да ускоро постане европска престоница културе. А Музеј савремене умјетности РС је, без икакве куртоазије, једна од максимално двије-три културне институције у БиХ које без имало комплекса или инфериорности могу да се мјере са сличним установама било гдје у Европи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана