Мостар се присјетио академика Гвозденовића

Срна
Мостар се присјетио академика Гвозденовића

Мостар - У Мостару је вечерас, поводом 30 година од смрти српског академика Недељка Гвозденовића, отворена изложба збирке умјетнина 66 дјела која је сликар даровао родном граду 1980. године.Историчар умјетности Дајана Шудић Карачић рекла је да је Гвозденовић био познат као човјек који поклања, те да је својим стваралаштвом значајан допринио развоју цјелокупног модерног сликарства на овим просторима.

Она је навела да је вечерас изложена цјелокупна збирка од 66 дјела које је Гвозденовић поклонио Мостару, а то су уља на платну, акварели, гвашеви и цртежи.

"На овим сликама имамо мотиве пејзажа, мртве природе, птица, интеријера. Гвозденовић Мостар није приказивао у класичном смислу као остали умјетници чији је мотив обично Стари мост. Он је за Мостар везан на другачији начин. Када се носталгично присјећао дјетињства, сјећао се једне улице на Бранковцу која га је надахнула за неке друге радове у зрелијем периоду", истакла је Карачићева.

Она је рекла да је Гвозденовић рођен у Мостару 1902. године. Матурирао је 1922. године у класичној гимназији у Мостару, а потом је отишао у Минхен и ступио у умјетничку школу Ханса Хофмана. Вратио се 1924. године у родни град, а двије године касније одлази у Београд, гдје је остао до краја живота. Умро је 1988. године.

Карачићева је рекла и да Гвозденовић по одласку у Београд у почетку није пуно сликао, јер је морао да ради, али се убрзо истакао у сликарским круговима и 1940. почео радити као професор на Академији ликовних умјетности у Београду.

"Гвозденовић по одласку из Мостара није често свраћао у родни град, али је Мостар оставио значајан траг у његовом животу и сликарству", навела је Карачићева.

Изложба је отворена у Галерији краљице Катарине Косаче у Хрватском дому херцега Стјепана Косаче, а директор тог дома Данијел Видовић рекао је да је Гвозденовићева збирка саставни дио фундуса Галерије.

"У оквиру нашег пројекта сталне поставке Галерије краљице Катарине урадили смо рестаурацију и конзервацију Гвозденовићевих дјела. Док се не стекну услови за сталну поставку радимо повремене изложбе", навео је Видовић.

Изложба коју су организовали Хрватски дом херцега Стјепана Косаче, Друштво историчара умјетности Херцеговине и град Мостар биће отворена до 24. фебруара, сликаревог рођендана.

Гвозденовић је први пут излагао 1929. године на Другој јесењој изложби београдских умјетника, а у иностранству као гост групе "Земља" у Паризу 1931. Прву самосталну изложбу приредио је у Београду 1934. године, а потом је самостално излагао још 26 пута широм Југославије.

Професор Академије ликовних умјетности у Београду био је од 1940. године до пензије 1972. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1963, а за редовног 1970. године. За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран је 1986. Добитник је више награда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана