Монтенегристика - најмлађа грана славистике?

Поједини стручњаци сматрају да је факултет наставак "фаворизовања погубне научне и језичке политике" у Црној Гори, те да је ријеч о "непотребном расипању новца пореских обвезника за организацију кадровски и научно ризичне институције".

То су медијима поводом уписа прве генерације студената на факултет на Цетињу казале професорице лингвистике и црногорске књижевности са Филозофског факултета у Никшићу Рајка Глушица и Татјана Бечановић.

Факултет је овог августа уписао 25 студената на прву годину четворогодишњих студија, који се финансирају из буџета Црне Горе.

На факултету су увјерени да "има простора за развој монтенегристике" у Црној Гори и поред тога што у Никшићу постоје програми за црногорски и српски језик.

Декан Факултета за црногорски језик, аутор црногорског правопис, Аднан Чиргић одбацио је критике колега са Филозофског факултета у Никшићу и окарактерисао их као "вапај за дугогодишњим монополом и ничим заслуженим привилегијама".

Поводом отварања факултета за црногорски језик огласио се и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који сматра да тај потез владе представља "прекид континуираног историјског, духовног, просвјетног и језичког бића Црне Горе.".

Црногорска вкада је у јуну одличила да оснује нови факултет уз образложење да "постоји изражена потреба за наставним кадром" за црногорски језик, који је службени језик у Црној Гори.

У влади су процјенили и да ће "монтенегристика, као најмлађа грана славистике, свој будући развој темељити управо на стручњацима образованим на новом студијском програму".

Амфилофије: Чиргилица убија духовно биће Црне Горе

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије сматра да оснивање Факултета за црногорски језик на Цетињу представља прекид континуираног историјског, духовног, просвјетног и језичког бића Црне Горе.

Амфилохије је поручио да само треба имати у виду да су промјене које се догађају у црногоској култури, језику и просвјети засноване на окупацији у вријеме Првог свјетског рата.

"Отварање Факултета за црногорски језик и књижевност са 'чиргилицом' на Цетињу, престоном граду Црне Горе гдје се од времена Црнојевића учио српски језик, представља прекид континуитета историјског, духовног, просветног и језичког бића Црне Горе", изјавио је за подгорички дневник "Дан".

Како је додао, "против права и правде, тај по називу новокомпонови језик (црногорски језик) уведен је насилно у Устав Црне Горе, а ако долази до таквих судбински радикалних промјена, онда то треба да буде из главе цијелог народа".

Митрополит црногорско-приморски истиче да се Црној Гори почетком овог вијека догодио идеолошки пројекат власти.

"И то иде, развија се, и као што је рекао један добар хрватски филолог долази до прекида памћења да је сва наша цивилизација и десетовијековна култура писана ћирилицом на српском језику. Такво је и питање Факултета црногорског језика и књижевности. Он је ту, постоји са чиргилицом, како је ја зовем, новом азбуком која прекида континуитет... Па, нека им буде наздравље", поручио је Амфилохије.

Одлуку да оснује Факултет за црногорски језик и књижевност са сједиштем на Цетињу, Влада Црна Горе донијела је 19. јуна, након чега је услиједио и упис првих студената.

Нови студијски програм, у четворогодишњем трајању, конципиран је тако да омогући стицање друштвено оправданих и корисних компетенција и универзалних знања из области филологије, али и специфичних знања из домена монтенегристике.

Факултет, чије је оснивање изазвало подјељено мишљење стручњака и јавности, биће финансиран из буџета Црне Горе, од школарина, из националних и међународних пројеката, из прихода од донација, поклона и завјештања, као и из других извора у складу са законом.

Просторне, техничке и друге услове за оснивање и рад новог факултета објезбеђује Министарство просвјете, док ће њиме управљати Управни одбор.

Црна Гора је, иначе, посљедња од свих бивших југословенских република нормирала свој језик.

За разлику од земаља из окружења и шире, гдје постоји неколико института и катедри на којима се изучава и предаје службени језик, у Црној Гори је до сада постојао само један Институт за црногорски језик и књижевност и један студијски програм под називом Црногорски језик и јужнословенске књижевности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.