Монодрама - рудник злата за сваког глумца

Млада бањалучка глумица Сандра Љубојевић имала је прилику да из прве руке сазна како је то бити једини глумац у комаду. Наиме, она је играла у монодрами "Лилика" Драгослава Михаиловића, коју је режирао Владимир Ђорђевић.

- У својој каријери неки глумци се одлуче на тај велики изазов и велику одговорност као што је монодрама. Колико год имаш помоћ редитеља, када дође премијера ти си сам. Без партнера као што је у другим представама. И сам рад је другачији. Све је на глумцу. То причињава и посебно задовољство - каже Љубојевићева, која је стални члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске.

Има, додаје, много одлично написаних монодрама и онда се и сведе као на сваком раду. Најважнији је текст који глумцу  омогућава да оствари улогу.

- Моја "Лилика" је једна одлично написана монодрама и ја је присвајам као своју. Велики труд, рад, искуство... све је ту. И онда долази разочарање. Наша публика монодраму изједначава са монотонијом. Немогуће је напунити салу ако то није нека лака тема познатог глумца - увјерена је Љубојевићева. 

Глумац, који је такође из националног театра Српске, Жељко Стјепановић сматра монодраму најтежим жанром за глумца.

- У другим представама имамо партнера, некога са ким можемо да се ухватимо у коштац, а овдје смо изложени сами себи и публици. То ми је увијек био изазов. Сваки пут када радим монодраму имам већу стрепњу него када спремам било коју другу представу. Морам бити потпуно посвећен себи - прича Стјепановић, који је до сада три пута радио овакве представе.

Актуелна монодрама "Молитва", о животу великана српске књижевности Петра Кочића, доступна је публици у Народном позоришту РС.

- Монодрама о Кочићу је нешто што је у мом глумачком развоју далеко најзначајније и видим по реакцијама публике да им се допада. Проблем је што домаћа публика не воли тај жанр. Обично говоре да их не занимају представе са једним глумцем, а не знају да одличне монодраме могу да буду јако узбудљиве - примјећује Стјепановић.

Као најбољи примјер за квалитет оваквих представа наводи глумце који годинама са успјехом изводе монодраме у региону, попут Зијаха Соколовића. Подсјећа и на култну монодраму "Наши дани", која је до сада доживјела више од хиљаду и петсто извођења.

- Вјероватно позоришта и глумци треба више да популаришу монодраму. Видим да млади глумци у Бањалуци већ на томе раде и представе овог жанра које они раде су доста добре. Ако на озбиљан начин радите монодраму, имате и инспицијента и суфлера, мајстора свјетла и мајстора тона. Неријетко се људи због малих улагања одричу и сценографије и костима и доведу се у ситуацију да направе тезгу коју могу да раде гдје год хоће - наводи Стјепановић, који на гостовања обавезно води комплетан тим монодраме.

Нормално је, каже, да глумац некада заборави дио текста, али суфлер спасава ситуацију, без обзира на то да ли у представи игра један или десет глумаца.

Прве глумачке кораке, када је ријеч о монодрами, бањалучки глумац Драгослав Медојевић направио је прије тридесетак година радећи комад "Срећа на лакту", инспирисан текстовима Антона Павловича Чехова.

- То је прво радио мој учитељ глуме Луцијан Латингер, па кад је због болести и старости више није могао да игра, замолио ме је да ја то преузмем. Наравно, он је режирао. Међутим, послије четрдесетак извођења заситио сам се и бојао сам се да је можда и публици доста - присјетио се Медојевић.

Управо дио из ове монодраме уткао је у колаж "Ћераћемо се још", који изводи на радост бањалучке публике. Ту је и дио из "Горског вијенца", као и из драма Душана Ковачевића и Мирољуба Недовића.

- У једном периоду овај жанр је био популаран, када је то почео да ради Петар Божовић, почео је и Јосип Пејаковић. Онда је настала поплава оваквих представа, а многе су биле спорног квалитета. И данас има квалитетних, али су и стендап комедије почели да означавају као монодраме - сматра Медојевић. 

Београдска глумица Љиљана Стјепановић, позната по бројним улогама у позоришту, али у телевизијским серијама, игра у монодрами "Повратак краљице Марије Карађорђевић".

- Сваки пут публика сјајно реагује. То је једна врло тешка и аполитична прича, причање болесне жене, пред смрт. Замишљена је ситуација у којој се краљица Марија налази чекајући одговор из амбасаде да јој дозволе да је сахране поред мужа, краља Александра Првог Карађорђевића на Опленцу. Чињеница је да она никада није сахрањена у Србији - указује Стјепановићева.

План за фестивал у Бањалуци

- Размишљам да покренемо фестивал монодраме у Бањалуци и да тај жанр тако више промовише домаћој публици. Некада су у Бањалуци гостовали најбољи глумци бивше Југославије изводећи своје монодраме. Као дијете сам био на тим наступима и то су заиста биле врхунске представе - каже Жељко Стјепановић.

Квалитет не гарантује гледаност

- Гледала сам феноменалне монодраме у којима најмање имате доживљај да је један глумац. Али некако тешко је нашу публику у то увјерити. Зато и не играм више "Лилику". Играћу кад се научим да ми не значи то што квалитет увијек не нађе пут до великог интересовања - прича Сандра Љубојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.