Моје фатаморгане: Смијех на плејбек

Ђорђе Латиновић
Моје фатаморгане: Смијех на плејбек

Давно је речено да је смијех најкраће растојање између људи. Примјећујем да се све мање смијемо, онако од срца. Народ се претворио у зомбије који гледа окамењена скупштинска засједања домаћих политичара.

A, и кад се смијемо, смијемо се на плејбек. Босна и Херцеговина је као држава и друштво у посљедњих двадесет година прошла пут од рата до мира. Мада народу није било до смијеха, смијех се наметао као потреба преживљавања. Људи у БиХ смијали су се на свој и туђи рачун од најстаријих времена. Чему се смију људи у БиХ у ова недуховита времена? Данас у БиХ излазе само два хумористичко-сатирчна листа, "Носорог" у Бањој Луци и "Вицотека" у Сарајеву. Босна и Херцеговина је у ширем окружењу одувијек важила за земљу одакле су стално долазили добри хумористи, сатиричари, карикатуристи и сијачи различитих форми смијеха, чији су историјски нешто даљи претходници били, Саво Скарић Зембиљ, Петар Кочић, Бранко Ћопић, Зуко Џумхур и Ерих Кош. Гдје се изгубио онај здрави и ведри домаћи хумор?

Данас се смијемо инстант вицевима са Интернета, видео клиповима са Јутјуба и заглупљујућим ТВ-скечевима препуних бизарних етничких и сексуалних стереотипа. У заједничкој држави СФРЈ седамдесетих година смијали смо се ликовима Фистика из серије "Карађоз", ТВ-серији "Парничари", Бурдушу из "Музиканата", "Љубав на сеоски начин", "Марици Хрдало" и "Икачи" (Нела Ержишник), скечевима "Моме и Узеира" из радио емисије "Цик-цак" и монодрамама Јосипа Пејаковића "Ој, животе" и "Он мени нема Босне". Осамдесетих смо цркавали од смијеха Паји и Чкаљи из "Камионџија", Мији Aлексићу, "Докторки на селу", "Мајсторима, мајсторима", Рођи из "Позоришта у кући", Минимаксу у "Максовизији" и "Туп туп", емисији "Примус" омладинског програма Радио Сарајева, хумористичкој представи "Aудиција", ТВ-серији "Тале", Дудеку и Регици из "Грунтовчана", комедијама Зијаха Соколовића итд. Крајем осамдесетих година Босну и Херцеговину и цијелу тадашњу Југославију освојили су преко ноћи млади забављачи из "Топ листе надреалиста", који су играли једноставне, шаљиве, али на одређени начин суптилне и пророчке текстове и скечеве који су се потврдили у трагичној стварности у рату деведесетих година.

Били су ту и Зоран Радмиловић и "Радован Трећи" и филмови Душана Ковачевића и Слободана Шијана. У рату се нисмо смијали, јер нам није било до смијеха, пошто је Бог Aрес имао своју представу. У послијератном времену народ су забављали неуништиви естрадни хумористи Осман Џихо и Исмет Хоро, са својим импровизованим станд уп представама и хумористичким наступима. Сво вријеме људи из Босне смијали су се најпознатијим ликовима из наших вицева о плавушама, полицајцима, Хуси и Хаси, Суљи и Муји, и њиховој бољој половини, неизбјежној Фати. Крајем деведесетих смијали смо се "Индексовом позоришту" и њиховим монодрамама, а послије смо имали "Шетњу улицом жртава демократије" Радио Студија 88 из Мостара и Пејаковићеву монодраму "О, избјеглице". 

Посљедњих година смијемо се јунацима радио емисије "Зврк", "Полицијској академији", разним "Курсаџијама", ТВ-серији "Без пардона", "Луд, збуњен нормалан", "Секс и село", радио емисији "Удри мушки" Aлмира Ћехајића Батка на Радио Камелеону, ДВД издањима "Мујо и Хасо" и "Милан и Енис скечеви" на којима су сабране глумачке интерпретације које изводе глумци Енис Бешлагић и Милан Павловић и томе слично. 

Од страних хумористичких емисија највише смо се смијали Чарлију Чаплину, Бени Хилу, "Летећем циркусу Монтија Пајтона", "Aло ало", "Мућкама", "Црном Гуји" и "Мистер Бину". Из Србије смо могли гледати њихову пародију националне историје "Црни Груја", "Вечерњу школу" из Хрватске, те "Нашу малу клинику" у српској и хрватској верзији. Смијех је колективни антидепресив, терапија здравог духа и средство отпора малих народа свакој сили и зулуму. Дејтонски смијех је некако уштогљен, једностран, укочен, усмјерен на туђи рачун. Више дјелује као анестезија, него као лијек.

Треба нам смијех који разобличава стварност, поставља питања, изводи дијагнозе и узнемирава духове. Крајње је вријеме да пређемо у вишу бриселску фазу смијања. Свако на свој, и европски рачун.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана