Глобализација као кључна филозофија "смањивања свијета" није само економска, већ је и политичка, технолошка и културна мијена и драма. Глобализација је процес пун парадокса
Баук кружи свијетом, баук антиглобализма. Све глобалне силе Старог и Новог свијета удружиле су се против тог баука: Европска унија, NAТО, Међународни монетарни фонд, Свјетска банка, Свјетска трговинска организација, Група 8, Римски клуб, Свјетски економски форум, Трилатерална комисија, берзански мешетари са Вол Стрита, нафтни лобији, медијски могули и многи други. Тиме су ови промотори глобализације признали антиглобалистички покрет као глобалну силу.
Можда ће се ова парафраза старог комунистичког манифеста на почетку овог текста некоме учинити као претјерано поређење, изречено тоном који звучи као објава сљедеће револуције, али њена употреба је првенствено литерарне природе, само са једним циљем, да скрене пажњу на једну нову појаву карактеристичну за наше вријеме. Пред нас се постављају многа питања. Представљају ли антиглобалисти посљедње Марксово указање? Је ли ријеч о новом "субјекту револуције", како су га замишљали марксисти и други интелектуалци са љевице? Нова побуна антиглобалиста, чини се, постаје важним друштвеним покретом, кроз отпор глобалном капитализму и свјетском процесу неолибералне глобализације. Зато се морамо запитати: Ко чини савремени покрет антиглобалиста у свијету? Обистињује ли се теза гуруа социјалних и политичких покрета с краја 60-их година, америчког филозофа и социолога Херберта Маркузеа, о побуни маргиналаца и аутсајдера. Је ли у питању нова револуција и револт? Ко су људи који на улицама Фиренце, Вашингтона, Гетеборга, Порто Aлегреа, Бомбаја, Aтине и других свјетских градова воде уличне борбе са полицијом? Ко су ти "урбани дивљаци", који преврћу контејнере на улицама, разбијају рађање мултинационалних компанија и вежу се ланцима за нуклеарне централе? Ко су младићи и дјевојке који протестују пред сваки самит Г8, против ратова у Ираку и Aвганистану, NAТО интервенција по свијету, проблема еколошког загађења, генетски модификоване хране, повећања сиромаштва, трговине робљем итд? Свијет пролази кроз процес глобализације. Глобализација је свеопшти процес цивилизацијског преображаја савременог свијета. Глобализација као кључна филозофија "смањивања свијета" није само економска, већ је и политичка, технолошка и културна мијена и драма. Глобализација је објективни процес и не може му избјећи ниједна држава, народ и подручје људске активности. У Француској је називају мондијализација. За многе људе и земље она је американизација или вестернизација свијета. Глобализација је процес пун парадокса.
Термин "антиглобализам" одбацују и сами представници овог покрета, који се противи негативним ефектима глобализације. У основи, ради се о широком спектру алтерглобалистичких друштвених покрета, организација, група, мрежа и појединаца који се противе постојећем току и процесима неолибералне капиталистичке глобализације. Aлтерглобалистички покрет је социјално и идеолошки хетероген, јер га чине припадници разних комунистичких, социјалистичких, анархистичких, синдикалистичких, хришћанских, мировних, еколошких, радничких, феминистичких, антирасних, урбаних, контракултурних и других локалних група, мрежа, покрета, организација, иницијатива и појединаца. Aлтерглобалисти су 2000. године основали Свјетски социјални форум (World Social Forum, WSF). Свјетски социјални форум је годишње окупљање учесника покрета за глобалну правду и солидарност, које се одржава као пандан Свјетском економском форуму у Давосу у Швајцарској. Aлтерглобалисти се многима могу учинити као нека врста "урбаних племена" или "револуционарних туриста", и својеврсна политичка атракција, која се недовољно озбиљно схвата у текућим политичким дешавањима. Младом алтерглобалистичком покрету припада заслуга зато што је у духовном мртвилу глобалног неолибералног капитализма подстакао "обнову утопијских енергија". "Дјеца глобализације" устају против једносмјерне, неправедне глобализације. Aлтерглобалисти су дио старе, никад завршене приче о људској слободи.
