Мирис мастила из Aндрићевог налив-пера

Радоје Тасић
Мирис мастила из Aндрићевог налив-пера

Вишеграђани су се ове године на достојанствен начин одужили свом бившем суграђанину, а касније писцу и нобеловцу Иви Aндрићу, обиљежавајући низом свечаности његов 117. рођендан.

Свечаности су почеле кад су ученици средње школе, која носи име великог књижевника, положили цвијеће на Спомен-обиљежје Иви Aндрићу, изграђено од бијелог мермера у облику отворене књиге, са позитивом и негативом пишчевог лика смјештеног у сјенци ћуприје на Дрини.

Један од најзначајнијих културних догађаја у оквиру ових свечаности сигурно је била промоције књиге "Молски акорди", аутора Мирка Демића, добитника Aндрићеве награде за збирку приповједака у прошлој години.

Писац овог романа, за који је критичар Владимир Aрсенић рекао да је "филозофски увид у природу света и нашег бивања у њему", био је изузетно задовољан што баш у Вишеграду, "гдје Aндрићев лик лебди над ћупријом" и гдје "још мирише тинта из пишчевог чувеног налив-пера", има прилику да представи своје дјело.

- Први пут причам причану причу из мог романа после добијања Aндрићеве награде и то у граду који је писац волео и прославио својим делима - додао је Демић.

Мирко Демић из Крагујевца је 34. добитник Aндрићеве награде за збирку приповједака. Многи од добитника значајног књижевног признања су промовисали своја дјела на Културној манифестацији посвећеној Иви Aндрићу "Вишеградска стаза" .

Ученици основне и средње школе, који воле поезију, били су презадовољни промоцијом прве збирке дјечије поезије пјесника сарајевско-романијског и горњодринског подручја под називом "Пјесници у ђачком колу".

На промоцији, приређеној поводом Aндрићевог рођендана, стихове из збирке говорили су пјесници Момир Јоловић, Божидар Шкобић, Драгица Грбић, Славко Хелета, Недељко Жугић, Радомир Јагодић, Драган Папоњак и Жељко Пржуљ.

У књизи су још заступљене пјесме пјесника Богољуба Николића, Сава Шкобића, Недељка Бабића, Радослава Самарџије, Радослава Ћивше, Славка Ђурковића, Милије Спасојевића и Мирјане Петронијевић.

- С обзиром на то да су данашње генерације дјеце бомбардоване визуелним и акустичним шоковима, да више живе у свијету илузије него стварности, са овим књигама ми их враћамо себи, породици и вршњацима, чинећи их емотивнијим и карактернијим - рекао је на промоцији предсједник Књижевног фонда "Свети Сава" из Источног Сарајева Недељко Жугић.

Илустрације за ову занимљиву књигу урадио је сликар и пјесник Радомир Јагодић из Рудог.

Књижевно вече посвећено Aндрићу и дјечијој поезији искоришћено је и да се награде најбољи ученички радови писани на тему "Aндрић и Вишеград". Награде су добили ученици средње школе Никола Симић, Невена Ђурић и Дејана Богдановић, а из основне Невена Кнежевић и Василије Мирковић.

Још једно књижевно вече, којим је обиљежен 9. октобар 1892. године, када је у Доцу код Травника, од оца Aнтуна и мајке Катарине, рођен Иво Aндић, било је занимљиво за Вишеграђане јер је организовано на броду "Соња", који је пловио између лукова моста Мехмед-паше Соколовића.

Овај наступ књижевника назван је поетично "На дашку завичајног стиха", а стихове посвећене завичају говорили су пјесници Јован Михаило из Ливна, настањен у Новом Саду, Љубица Вуков, поријеклом из Крајине, живи у Суботици и Радмила Ђукелић из Грахова, сада настањена у Београду.

Као гости на овој књижевној вечери појавили су се и пјесници Радомир Јагодић и Драган Папоњак из Рудог, а староградске мелодије пјевали су Стојан Ђукелић и Витомир Васић.

Октобарске свечаности у Вишеграду увеличала је и промоција документарног филма Радио-телевизије Србије "Вишеград у Aндрићевом одијелу", чији је аутор новинар Бранка Криловић.

- Филм је отелотворење мојих импресија послије поновног, и ко зна ког ишчитавања Aндрића, у коме сам филмским језиком говорила о опчињености Вишеграђана његовим ликом, а још више дјелом, о којем се о овом граду на двије ријеке надалеко чуло - рекла је Бранка Криловић.

Говорећи на промоцији овог филма, начелник општине Вишеград Томислав Поповић рекао је да је овај културни догађај доказ да је град на Дрини и Рзаву епицентар културе на овим просторима, што ће бити и убудуће.

Дуг

"Aндрић је написао да је човјек дужан свом завичају и ми окупљени овдје испод лукова ове величанствене и надалеко познате ћуприје смо се трудили да се бар мало одужимо пишчевом мјесту гдје је провео дјетињство и нашем родном крају, који смо, силом прилика, морали физички напустити", рекао је Јован Михаило.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана