Милошевићево дјело залог за будућност

- Ове године смо се одлучили за мало другачији концепт у односу на прошлу, када смо акценат ставили на почетак и крај манифестације, са спектакуларним представама “Солунци говоре” и оперетом “Орфеј у подземљу”. Мислим да је овај научни скуп изузетно посјећен, а добили смо значајне радове. То за ширу јавност и није толико битно колико је важно за нас, јер ће на тај начин “Зборник”, који ће изаћи сљедеће године, бити капиталан по много чему - рекао је декан Академије умјетности РС Лука Кецман током свечаног отварања у петак ујутру.

Истичући да је научни скуп стуб овогодишње манифестације, као други важан догађај у оквиру програма издвојио је “Вече Владе С. Милошевића”.

- Ове године, па и наредних година, издвојићемо неко од његових дјела, снимити у нашем студију и онда издати на компакт-диску. Укључили смо и музичаре и ликовњаке и студенте са драмског смјера, па ћете имати прилику да видите како ће то све изгледати - најавио је Кецман.

Професор др Санда Додик и један од уредника “Зборника”, такође је указала на чињеницу да је овогодишњи научни скуп један од најпосјећенијих те да се на овај начин кроз музику настоји одржати и научна мисао.

- Сваке године окупљамо еминентне стручњаке, а овај пут су са нама и колеге из Хелсинкија и Португалије са којима размјењујемо искуства. Увијек се осврћемо на рад академика Владе Милошевића. Пријављено је око 80 радова. Учесници су истраживали теме из етномузикологије, музикологије, музичке теорије и музичке педагогије - казала је Додикова.

Необичан учесник на научном скупу је и композитор из Лондона Иван Муди, који се већ дуго баци српском музиком.

- Ово је посебна прилика да боравим у Бањалуци и научим још више о историји и традицији саме музике ових простора. Желим да докажем људима да схвате да духовна музика није само намијењена за цркве, већ да може бити дио културе и дио свакодневног живота - истакао је Муди.

Послије отварања научног скупа одржана је промоција прошлогодишњег “Зборника” у оквиру којег се нашао 51 рад.

Концерт, који је одржан у четвртак увече у вијећници Банског двора Културног центра “Музичка разгледница БиХ (1878 - 1918)”, како је рекао Кецман, је био прави увод за научни скуп.

Присутни су уживали у композицијама Милене Мразовић-Преиндлебергер, Александра Босиљевца, Јулијуса Фучика, Франтишека Матејовског, Јулијуса Ђуле Мајора и Љубомира Бајца, које нису изведене више од сто година, а које је извела пијанисткиња Маја Ачкар-Златаревић.

Модератор концерта Лана Паћука објаснила је да музичка разгледница БиХ има циљ да промовише стваралаштво БиХ умјетника из аустроугарског периода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.