Miloš Biković, glumac, za “Glas Srpske”: Suze gladalaca “Balkanske međe” su naš orden

Kazao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” glumac Miloš Biković povodom premijernog prikazivanja filma “Balkanska međa” u Banjaluci, a čiji je on i koproducent i glavni glumac.

GLAS: Filmski kritičar Božidar Zečević je ovaj film nazvao - film savjesti, ruske i naše. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

BIKOVIĆ: Sretao sam Ruse koji su samoinicijativno o tome govorili, a da ih ništa nisam pitao. Nisam samo ja to čuo, nego je i mnogo mojih drugara imalo takve slične slučajeve gde su im se ljudi obraćali i izražavali neku vrstu izvinjenja. Ovaj film ne može da ispravi stvari, ali može da sačuva sećanje na te događaje. Znate, ovaj film je ruska inicijativa, tako da sam, u tom smislu, Rusima zahvalan zato što su pokrenuli takvu inicijativu i što su uložili vreme, trud i novac. Zahvaljujući ruskoj inicijativi i njihovom ulaganju u ovaj film mi smo u mogućnosti da ispričamo svoju priču, kada se već sami nismo setili ili nismo mogli. Tako da, na neki način, što se kulture tiče, jeste jedna važna stvar zato što ova generacija filmskih stvaralaca može da kaže da nisu propustili priliku da ostvare ili da počnu da ostvaruju neki mali doprinos istorijskom nasleđu.

GLAS: Reditelj Emir Kusturica je rekao da je potrebno snimiti 500 “Balkanskih međa” kako Srbi nikada ne bi zaboravili strahove koje su doživjeli za vrijeme bombardovanja. Mislite li da to može da se promijeni i da će naša kinematografija krenuti u tom pravcu?

BIKOVIĆ: Razumem potpuno koliko je teško našim ljudima - pa, samim tim, i potencijalnim gledaocima “Balkanske međe” da se opet suoče sa strašnim uspomenama na doba stradanja i bombi, razaranja i smrti. I zato je broj gledalaca ovog filma i znak velike hrabrosti svakog od gledalaca takvog filma. To se mora imati u vidu kada je reč o broju gledalaca “Balkanske međe”, jer je ona istovremeno i srpska međa između sećanja i zaborava, teške istine i uvek kobne laži. Zato želim da lično čestitam svakom pojedinačnom gledaocu ovog našeg filma na hrabrosti da se ponovo suoči sa danima bola i ponosa i prospe suzu svojih do danas suzdržanih emocija. Te suze su i nešto najvažnije od svega u slučaju “Balkanske međe”, one su i svojevrsni orden zahvalnosti celokupnoj našoj filmskoj ekipi: od scenariste i reditelja, pa do svakog statiste i rasvetljivača. To je i obećanje dugovečnosti ovog filma u srpskoj kulturi, ali i našoj istoriji.

GLAS: Čini se da je srpska kinematografija konačno procvjetala. Čemu ili kome možemo zahvaliti na tome što je srpska kinematografija više procvjetala i filmovi sve više liče na holivudske blokbastere?

BIKOVIĆ: Ovakva situacija je zdrava za srpsku kinematografiju. Više se snima. Zdravo je i za srpsku kulturu. To je važno i normalno. Nadam se da će taj rast da se nastavi. Znate kako, blokbaster označava film koji ostvaruje velike rezultate na kasi, ali mi nismo ovdje bili inicijatori, kao zemlja, tako da za nas ovo jeste bila jedna inovacija.

GLAS: Kako ocjenjujete stanje u kulturi u Srbiji i na ovim prostorima? Možete li da povučete neke paralele sa Vašim iskustvima iz Rusije?

BIKOVIĆ: Sada se teško poredimo zato što su oni najveća zemlja na svetu i imaju neuporedivo veću produkciju. Kod njih jedan skup film ima veći budžet nego cela naša kinematografija, tako da to ne može da se poredi, ali, eto, mislim da smo ovde dobili jednu lekciju kako se neguje istorijsko nasleđe kroz kinematografiju, i nadam se da ćemo tu lekciju umeti da primenimo. Dobro je što su kod nas počele da se snimaju filmske priče s nacionalnom temom. To nam je neophodno. Imali smo veliku prazninu. Ta praznina se polako popunjava i nadam se da će ta tendencija da se nastavi.

GLAS: Šta srpski narod drži i šta najviše može da ga održi na okupu?

BIKOVIĆ: Kultura. Kultura odražava snagu duha. Zapravo - duhovnost kroz kulturu. Mi smo pod udarom, ne samo političkim, vojnim, nego i kulturološkim, gde su nas na kraju ubedili da biti ponosan na svoju istoriju i na to šta si nije dobro, da toga treba da se stidimo, da se toga odreknemo ako želimo neku bolju budućnost. To je jedna obmana u koju čovek ne bi smeo da upadne. Treba da negujemo svoju prošlost i da se miroljubivo insistira na onome što smo mi i da se gradi entitet kroz kulturu, smelo i slobodno.

GLAS: Da li su ovim filmom naši glumci otvorili sebi vrata u Rusiji, ili možda negdje na zapadu?

BIKOVIĆ: Jesu. Ovaj film je svakako jedna platforma gde su mogli da se iskažu naši glumci. Mogli su da iskažu svoj talenat koji je zaista raskošan, jer mi imamo odličnu školu glume i talentovane glumce. Mislim da će ta tendencija da se nastavi i da treba da izađemo van granica naše zemlje sa svojom kinematografijom i sa svojim talentima.

Naredni projekti

GLAS: Koji je Vaš sljedeći projekat u Rusiji, a koji kod nas? Na čemu trenutno radite?

BIKOVIĆ: Očekuje me nekoliko premijera ove godine u Rusiji kao i snimanje nastavka “Južnog vetra”, a zatim još jedan film u srpsko-ruskoj koprodukciji. Usmerio sam svoje napore na promociju Srbije i srpske kulture van njenih granica. Kad kažem da promovišem kulturu Srbije, tu mislim i na kulturu Republike Srpske.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.