Љепота Балзакових дјела не пролази

Миланка Митрић
Љепота Балзакових дјела не пролази

Бањалука - Један од највећих приповједача и књижевних класика Оноре де Балзак рођен је 20. маја 1799. године у Туру, у Француској. Балзак је био један од кључних писаца епохе реализма који је иза себе оставио прегршт дјела, од којих се нека сматрају најзначајнијим дјелима свјетске књижевности уопште.

Пут његовог стваралачког процеса често су ометали различити финансијски проблеми, неуспјела објављивања дјела која је писао и слабо прихватање код читалачке публике.

Послије првих књижевних неуспјеха одлучио је да почне да се бави издаваштвом, те уз помоћ родитеља купује штампарију. Ни у том послу није имао много среће и доживљава материјалну катастрофу, од које се није опоравио до краја живота.

Упркос свим недаћама, враћа се књижевности и пише роман о грађанском рату у Бретањи. То је роман “Посљедњи шуан”, написан 1829. године, који је потписао својим правим именом и који га је тек десет година након објављивања прославио.

Балзак је у релативно кратком времену написао велики број романа и прича под заједничким називом “Људска комедија”, у којима је описивао ликове из различитих слојева друштва 19. вијека у Француској и Европи.

Волио је новац и славу и то му је био основни мотив за писање. Бавио се темама за које је вјеровао да су популарне и да ће интересовати читаоце. Изражавао се често попут најбаналнијих писаца такозване народне литературе.

Да би што прије објавио дјело које је писао, испијајући велике количине кафе, он је раду посвећивао и по 16 часова у току дана. Многи сматрају да му је управо та кафа и дошла главе.

Стил његовог писања није био савршен, нити је тежио љепоти. Рационалан и талентован, Балзак није ламентирао над недостатком љепоте. Познат је његов цитат: “Ружноћа има предност над љепотом - љепота пролази, а ружноћа остаје”. Иако један број његових књига и приповједака оставља утисак недовршености и неуредности, Балзака сматрају једним од највећих приповједача свих времена, а многи књижевни критичари стављају га раме уз раме са Лавом Николајевичем Толстојем, Фјодором Михаиловичем Достојевским и Чарлсом Дикенсом.

Балзак се сматра претечом књижевног реализма, јер је употребљавао детаље, нарочито објеката, за илустрацију живота својих ликова.

То су били ликови пропалих каријериста, несрећних љубавника, сулудих шкртица и декласираних достојанственика и представљају увод у нову моду књижевног стварања која ће се по свим европским књижевностима развити под заједничким називом - реализам.

Балзак је умро 1850. године у Паризу, на врхунцу славе.

Најпознатија дјела

Најпознатија дјела Балзаковог опуса, познатијег под именом “Људска комедија” су: “Чича Горио”, “Изгубљене илузије”, “Сјај и биједа куртизана”, “Мрачна афера”, “Шаргинска кожа”, “Евгенија Гранде”, “Рођак Понс”, “Посланик из Арсија”, “Љиљан у долу” и “Рођака Бета”. Планирао је да “Људска комедија” садржи 137 дјела, али је стигао да напише само 91 дјело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана