Лабуду Драгићу Светозар Ћоровић

 Лабуду Драгићу Светозар Ћоровић 25.09.2017 12:11 | Ратомир Мијановић

Билећа/ Гацко - Традиционално, крајем септембра, Гацко и Билећа живе у знаку Владимира Ћоровића, културног ствараоца, који је и те како задужио Херцеговину.

Жири "Ћоровићевих сусрета" је одлучио да ове године награду "Владимир Ћоровић" за животно дјело додијели професору др Зорану Лакићу, редовном члану САНУ, док је добитник награде "Светозар Ћоровић" књижевник Лабуд Драгић за књигу "Кукавичја пилад". Иако је и претходних година био у ужем избору за ову престижну награду, Драгићу је ове године пошло за руком да је у конкуренцији од преко 60 прозних дјела и добије. Он је истакао да веома цијени признање, јер су ову награду прије њега добили неки од најзначајнијих српских писаца.

- Волим што се то догађа овдје на овом простору у Херцеговини, на извору најљепшег што је у српском језику. Херцеговина има неку своју природну отменост и у пејзажу и у свјетлости и у ваздуху, у људима, у лицима, у говору, у опхођењу. Постоји ту неки виши ниво људскости и чојства, неке топлине, неке племенитости. Ја сам просто задивљен да једно тако мало мјесто које нема своју привреду сваке године смогне снаге да прави светковину и да буде жижно мјесто српске духовности - рекао је Драгић. Послије додјеле награда одржан је и скуп историчара у Гацку "Историја српске државности", о чему су говорили историчари из РС, Србије, Црне Горе, али и Русије, Грчке, Румуније и Бугарске. У оквиру 19. "Ћоровићевих сусрета писаца" - Српска проза у организацији СПКД "Просвјета" из Билеће и Музеја Херцеговине Требиње, у галерији ове установе су промовисани овогодишњи бројеви часописа за књижевност и културу "Нова Зора".

Главни уредник часописа проф. др Милош Ковачевић истакао је да се три броја за 2017. годину - двоброј за прољеће и љето, те издање за јесен - читаоцу не препоручују само као најактуелнији избор српског књижевног и културног стваралаштва, већ и освјетљавањем питања која се тичу статуса самог српског народа, његовог идентитета, језика и писма.

У том смислу, Ковачевић издваја блок посвећен такозваној требињској декларацији о ћирилици, који најављује будући зборник радова насталих на требињском научном скупу из марта ове године, али и више од тога - службени статус ћирилице као јединог писма српског језика.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица