Кустурица: Највише смо трпјели због обавјештајних служби са истока и запада

“Дјелује као да је имао чаробни штапић, али Американцима није стало до крава него до нафте. То је његова срећна околност. Да има нафту, то би Јенкији узели под своје, посебно послије Сирије коју су изгубили и Ирака који полако губе, а он је успио да направи успешан политички компромис у корист народа”, рекао је Кустурица на данашњој конференцији за новинаре.

Мухика је, додао је Кустурица, признао геј бракове, легализовао употребу марихуане у сврху лијечења и тим “политичким маневрима је купио Американце” и довео до повећања стопе привредног раста и смањио сиромаштво са 22 на седам посто.

Кустурица је истакао да је Мухика очарао свијет својом појавом и да је умио да се обрати и домаћици и интелектуалцу, није лагао и све што је говорио било је поткријепљено емпиријом.

“Он се жртвовао за своју нацију, а потекао је из уличне борбе за ту власт. Он је отимао људе, наплаћивао то киднаповање, али не као Чеда Јовановић у Београду, већ на другачији начин. Он је био милитантни политичар. У затвору је провео 13 година и једно вријеме је живео у јами разговарајући с мравима. Изашао је из затвора када је пала хунта и наставио да се бави политиком на исти начин, али није имао оружје у руци. Садио је цвијеће и волио своју жену. Он је светац с пушком”, рекао је Кустурица.

Славни редитељ примјећује “врло занимљиво ново стање које је настало обновом градива у Латинској Америци гдје САД обнављају државне ударе, а Уругвај, који се налази на југу, још није на јеловнику”.

“Зато је занимљивије погледати овај филм о јединој територији на којој је остварен идеал. Посебно је занимљиво видјети реакције на филм на Куби која је остала оно што је била. Сви су очекивали да ће се распасти смрћу Фидела Кастра, па се то није десило. Људи у друштвеној хистерији предвиђају будућност и најчешће промаше”, истакао је Кустурица.

Каже да му је драго што је завршио филм и да је био на муци како да структуира ту причу, па је одлучио да све што је било значајно у Мухикином животу исцрта у посљедња 24 сата његовог предсједниковања.

“Сам крај филма сугерише једну идеализовану формулу да предсједник једне државе преда ленту, 200.000 људи му аплаудира и онда са својом женом оде на виски у један бар, што је незамисливо, не само у Србији него ни у Европи. Замислите (Емануела) Макрона да је отишао са својом женом на пиће или вечеру, шта би му се десило да га притом нико не прати?”, рекао је Кустурица.

Он је објаснио да се у филму сударају тренутне политичке идеје, његово одушевљење свим људима који су чврсто и тврдо бранили своје принципе и оно чему је остао вјеран, а то су “идеализоване форме не само уметности него и у људским заједницама”.

“У Уругвају је на најбољи начин учињен спој социјализма и капитализма”, оцијенио је Кустурица.

Примјећује да је историја Србије потпуно другачија и да смо “највише трпјели због чињенице да су обавјештајне службе и са истока и запада, углавном са запада, пресијецале наш прогрес”.

“Наша историја нема тај латински занос, антиимперијалистички. Тешко се може пронаћи стабилан период у нашој историји, а и ми смо на путу направили кућу, док је њихова кућа изван магистралног пута”, оценио је Кустурица, издвојивши патријарха Павла као једини узор који се може упоредити са Мухиком.

Филм је, каже, за њега изражавање примарних емоција и сматра да разлика између реакција у Буенос Ајресу, Венецији, Хавани и Београду на филм о Мухику не може бити велика, јер је риеч о човјеку који је обавио своју социјалну мисију на начин на који никоме није пошло за руком.

Говорећи о Фесту, Кустурица се присетио да је почетком седамдесетих година доста времена провео у Дому синдиката (данас Комбанк дворана), и то је за њега био први сусрет са свјетском кинематографијом.

“Ужасно ми је драго што је Фест поново у тој сали. Мислим да су фестивали сигурна кућа за филмове, у времену када се мења форма њиховог приказивања и када филм улази у барокну фазу у којој филмове праве мање они који су завршили занат, а више они са добрим идејама и који добро пишу. Фестивали у тој гужви филмова остаће и у будућности сигурна кућа за филмове”, истакао је Кустурица и поменуо гледања поноћних пројекција које је на Фесту организовао Душан Макавејев.

Кустурица ће од септембра у Монголији снимати филм “Бијели облак Џингис-кана”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.