Кустурица: Литература и филм нису рођаци

Агенције
Кустурица: Литература и филм нису рођаци

Андрићград - Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је у Андрићграду да је будућност филма многострука, те да се у мноштву нових форми гледалац све више удаљава од филма који гледа у биоскопу, а све више приближава прозорима и разним могућностима, које му модерна технологија доноси пред очи.

Кустурица је на радионици "Савремена литература и кинематографија" истакао да се то дешава због тога што ниједан од родова умјетности није више довољан кад се издвоји и кад дјелује сам у било којој форми.

- Идеја о блискости различитих родова у умјетности никад није била извјеснија и присутнија, али најчешће погрешна. Уврежена истина о томе да су литература и филм заправо рођаци, доказано није тачна - рекао је Кустурица на радионици одржаној у четвртак увече у Андрићевом институту.

Режисер је додао да је италијански писац Ђан Карло ди Каталдо, гост радионице на најбољи начин изразио блискост два медија, која су крајње удаљена.

- Он је писац успјешног романа, који се претворио у успјешни филм - рекао је Кустурица.

Он је подсјетио да је идеја Андрићграда у времену када је он грађен и кад је изграђен, подстакнута потребом не само да увелича лик Иве Андрића, него да све што се у савременој и класичној умјетности дешава, нађе своје мјесто под одређеним именом.

Италијански писац Ђанкарло ди Каталдо истакао је да се на радионици разговарало о томе како се прелази са књиге на филм, а затим и на ТВ серију, шта се добије том приликом, а шта се изгуби.

- Закључили смо да су то различити језици, али ако један, ове друге добро тумачи, може доћи до добрих резултата - нагласио је Каталдо.

Он је навео да их је Кустурица провоцирао са тим куда ходи данашњи филм и да је закључено да су се умијешале нове технологије, да ће се долазећи ризик умијешати у причу.

- Млади људи које уједињује жеља да упознају шта је историја филма и приказују старе филмове, наша су нада за све - сматра је Каталдо.

Режисер Лоренцо Миљони оцијенио је да ће будућност доносити сужен простор и сужену слободу.

- Приповиједање је оно што нам је потребно, два тома не чине свијет, него чине приче, које причају та два тома један другом и зато способност очувања приповиједања носи вјеру у будућност - додао је Миљони.

Представљен опус Драгослава Михаиловића

У Андрићевом институту представљен је приповједачки опус славног писца Драгослава Михаиловића, аутора култног романа "Кад су цветале тикве". На промоцији су говорили Мило Ломпар, Милисав Савић и Желидраг Никчевић. Драгослав Михаиловић је рекао да је задивљен љепотом Андрићграда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана