Кустурица: Евроазија је будућност и нови концепт европског живота

Кустурица: Евроазија је будућност и нови концепт европског живота 23.07.2018 13:30 | Срна

Београд/Москва - Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је да не зна шта ће даље бити са Европом, али да вјерује да је Евроазија будућност и нови концепт европског живота.

Кустурица је навео да на Западу више не постоји питање слободе, које нема ни у рокенролу нити у филмовима, те да се у свијету дешавају огромне промјене, технолошке и филолошке.

Он је за руску агенцију Тас рекао да му је монах Француз, који је прешао у православље, рекао да Европа без Русије неће постојати.

“Био сам у Астани и видио шта се може направити на огромном простору, гдје су за неких 15 година изградили огроман град са 1,5 милиона становника. Тај град је за 60 одсто већи од неког средњег града у Њемачкој или Француској”, додао је Кустурица.

Објашњавајући зашто је Фестивал класичне музике “Бољшој” у ствари фестивал руске музике, Кустурица је рекао да сматра да је музика најинтересантнија страна руског друштва и да су руски композитори оставили иза себе велику музику.

“Русија и Србија веома дуго причају о својој братској љубави. Цар Николај је ушао у Први свјетски рат због Србије. Али у мирно доба, Русија и Србија, ипак, нису реализовале своју љубав”, навео је Кустурица.

Он је додао да овај фестивал, који се организује уз подршку руске компаније “Гаспромњефт”, служи као један од инструмената који ту љубав напокон реализују.

“Захваљујући руској музици, можемо боље да упознамо дух руског народа и огроман спектар руске душе и културе”, каже Кустурица.

Он је напоменуо да је Мећавник изградио са намјерном да буде град фестивала, културе и науке, те додао да за њега градови, без обзира на величину, остају провинције.

“Зато сам ја изградио овај градић, који као да враћа у стара времена, тамо гдје је колијевка хришћанства. Зато има величину манастира”, додао је Кустурица.

Он је навео да је три године на Мећавнику постојао позоришни фестивал, те да ће га поново оживјети, ако буде могуће и да ће позвати руске режисере.

Говорећи о приоритетима међу идејама да сними филм у Казахстану по дјелу киргиског писца Чингиза Ајтматова, као и о Русији, надахнут руским пјесником Михаилом Љермонтовим, те да у септембру изда књигу о Кини, која ће вјероватно бити екранизована, Кустурица је рекао да ће први приоритет бити књига о Кини.

“То је веома интересантна прича, која говори о краху морала, нека смјеса жИдиотаж и жЗлочина и казнеж од Достојевског. То је прича која је била карактеристична 90-их година у цијелом свијету. Али, уопште та трагедија се завршава побједом добра”, каже Кустурица.

Када је ријеч о пројектима у Русији и Казахстану, он је навео да су све његове приче повезане, према правилу, са моралом, породицом и љубављу и да је увијек полазна тачка трагикомедија.

Он је навео да му се веома свиђа прича “Бијели облак Џингизкана” од казахстанског писца Чингиза Ајматова, а да ће о Русији направити филм прије него што заврши каријеру.

“Уопште, жЈунак нашег добаж од Љермонтова може се снимити и посветити, рецимо, сиријском рату”, каже Кустурица.

Говорећи о будућности филма, он је поновио да ће кинематографија постојати, али у другој форми, те да му се чини да ће постојећи биоскопи у градовима отићи у прошлост, а замијениће их тв серије, које се гледају код куће.

“Биће и фантазмагорија и реализам, али измијениће се форма гледања”, каже Кустурица, наводећи да већ сада филмски фестивали не прослављају аутора, него “пројекат”, те да због тога фестивали као што је “Кустендорф” остају храмови културе.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица