Кринка Видаковић-Петров: Непролазност дјела Калмија Баруха

Калми Барух га је изучавао у време када је то била жива традиција. Материјали које је он прикупио и истражио су утолико вреднији што су у холокаусту нестали и људи и рукописи и многе јеврејске заједнице.

Ово је за "Глас Српске" рекла научни савјетник у Институту за књижевност и уметност у Београду Кринка Видаковић-Петров, један од приређивача изабраних дјела Калмија Баруха "Селецтед њоркс он Сепхардиц анд отхер Јењисх топицс", чије је друго издање недавно промовисано у Бањој Луци. Барух је био пионир југословенске сефардистике и хиспанистике. Стварао је између два рата, а страдао је у њемачком концентрационом логору Берген-Белзен, 1945. године.

* ГЛAС: У Сарајеву су 1952. и 1972. године објављена сабрана дјела Калмија Баруха. Која је разлика између тих публикација и најновије?

ВИДAКОВИЋ-ПЕТРОВ: Јосип Табак, који је приредио издање "Есеји и чланци из шпанске књижевности", 1952. године, својим избором је ставио акценат на Барухов рад у области хиспанистике, док је Војислав Максимовић избором Барухових "Изабраних радова" из 1972. године, желео да прикаже све области Баруховог интересовања, посвећујући једнаку пажњу прилозима о шпанској књижевности и онима с јеврејском тематиком. Књига Барухових изабраних радова објављена у Израелу – прво издање 2005, а друго 2007. године – обухвата прилоге о сефардској и јеврејској тематици – што је наглашено и њеним насловом – а обухвата и неке, данас тешко приступачне прилоге, који нису ушли у претходне изборе.   Кључни допринос израелских издања Барухових радова је чињеница да су објављени у енглеском преводу, што их чини приступачним знатно ширем кругу читалаца и научника широм света.

* ГЛAС: Који је значај дјела Калмија Баруха?

ВИДAКОВИЋ-ПЕТРОВ:    Вредност Баруховог дела расла је с временом, а његов значај шири се и у међународним оквирима. Један део његовог рада занимљив је у историјском контексту, јер пружа увид у стање југословенске јеврејске заједнице двадесетих и тридесетих година прошлог века: оно је одраз изазова с којима се та заједница суочавала у једном пресудном историјском тренутку. С друге стране, његов допринос изучавању сефардске културе у Босни био је значајан тада, јер је сефардистика у свету била тек у повоју, а добија на значају данас, више од пола века након холокауста, у којем је та култура нестала заједно с људима који су живели вековима на Балкану. И на крају, Барух је родоначелник југословенске хиспанистике, којој је поставио чврсте темеље својим истраживањима и преводима шпанске књижевности. Сефарди који су живели у југословенским земљама, а међу њима посебно Барух, били су ти који су од почетка 20. века уводили шпанску културу и књижевност у наше окружење.  

* ГЛAС: Какви су били домети тадашње нове сефардске књижевности и најзначајнији аутори?

ВИДAКОВИЋ-ПЕТРОВ: Калми Барух је коментарисао радове аутора који су писали на јеврејско-шпанском језику, указујући на њихове врлине и мане. Aбрахам Капон представља модел заснован на књижевној речи писаној на хебрејском, који најрадије обрађује теме везане за јеврејску прошлост. С друге стране, Лаура Папо-Бохорета је представник модела заснованог на усменој фолклорној традицији и употреби говорног језика, тематски усмереног на садашњост и сефардску свакодневицу. Нова сефардска књижевност суочила се с проблемом језика и књижевне традиције, а њен развој на босанском тлу прекинут је холокаустом. Данас је она занимљива пре свега као историјска појава, као покушај стварања својеврсног аналога јеврејској књижевности на јидишу - чији је најпознатији представник Исак Башевис Сингер. Међутим, највише књижевне домете међу писцима сефардског порекла достигли су они који су се укључили у токове српске књижевности: Хаим Давичо, Мони де Були, Исак Самоковлија, Жак Конфино, Оскар Давичо, Давид Aлбахари.

Јеврејско-сефардска штампа

Босна и Херцеговина је у периоду између два рата постала центар јеврејско-сефардске штампе. Гласила у којима је Барух интензивно сарађивао били су "Јеврејски живот", а потом "Јеврејски глас", недељник који је излазио у Сарајеву од 1928. до априла 1941. године. Ови листови излазили су на српско-хрватском језику, имали су прилоге на јеврејско-шпанском, а доносили су и преводе с других јеврејских језика као што су јидиш и хебрејски - казала је Кринка Видаковић-Петров.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.