Komičan prikaz srpske istorije

Pretposljednje takmičarske večeri 18. Teatar festa "Petar Kočić" publika u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci gledala je predstavu "Potpuno skraćena istorija Srbije" Pozorišta mladih iz Novog Sada. Tekst za svojevrsni scenski udžbenik, u crnohumornom montipajtonovskom stilu na temu srpske istorije, kako je komad opisao reditelj Marko Misirača, koji sve ove festivalske dane vodi okrugle stolove sa glumcima, novinarima i publikom, potpisuju autori Maja Pelević i Slobodan Obradović, a režiju Olja Đorđević.

Glumica Marija Mitrović je objasnila da je cilj ove predstave da bude zabavnog karaktera.

- Nismo hteli nikog da uvredimo, hteli smo da se našalimo na svoj račun sa povremenim žaokama usmerenim ka nekim problemima u društvu i stereotipima o našoj istoriji. Nije nam cilj da neko dete izađe sa predstave i da stvarno veruje da je npr. Uroš Nejaki bio homoseksualac. Šalimo se na račun istorije i zabavljamo se i mi i publika sa nama - kazala je ona.

O procesu rada, gdje su glumci gledali sve i svašta i pisali domaće zadatke govorio je glumac Saša Latinović.

- Ne znam koliko smo zreli da se zafrkavamo sa istorijom poput Engleza. Možda mi još nismo zreli za ovu vrstu samokritike, ali u jednom trenutku moramo da počnemo. Mi smo izuzetno vredno radili da bismo napravili ovu predstavu - dodao je on.

Da "Potpuno skraćena istorija Srbije" nije kabare, već komad Maje Pelević i Slobodana Obradovića, čvrste dramske forme, koja pokušava da hronološki prati značajne momente iz srpske istorije, potvrdila je Olivera Đorđević, reditelj.

- Istina je da se poigravamo žanrovima i pozivamo na mjuzikl, kao formu muzičke komedije, ali to je samo rad na ovoj predstavi učinilo ozbiljnijim, zahtevnijim i napornijim za sve nas - dodala je Đorđevićeva.

Cilj svake komedije je, kako je rekla, prije svega, sagledavanje određene teme na veseo način.

- Međutim, sigurno je da se na kraju uvek smejemo sami sebi, svetu oko nas, našem mentalitetu, navikama, običajima. Kad je u pitanju naša istorija, nije bilo baš moguće pronaći neku svetliju perspektivu, ali kad sami sebe ne shvatate isuviše ozbiljno, stvari vam postanu mnogo jasnije - smatra ona.

Veliku pažnju zaljubljenika u teatar u petak uveče privukla je predstava Narodnog pozorišta u Beogradu, po tekstu velikog Ljubomira Simovića i u režiji sjajnog Egona Savina "Čudo u Šarganu".

- Ne verujem da ima pozorišta koje nije igralo "Čudo u Šarganu". Davno je bilo to kad sam ga radio, ali nema velike razlike. Simović pominje, kao jedan od fenomena naše nesreće, raskid sa tradicijom i kontinuitetom. Ako postoji prekid sa kontinuitetom i sposobnost jednog kolektiviteta da prekine s tim, onda su to bile devedesete. Te godine će se tek osetiti kao traumatične u našoj budućnosti. Nesreća je nešto što prati svačiji život, to je glavni razlog zbog kojeg sam ponovo radio ovaj komad i radio bih ga uvek. Žao mi je što ovaj tekst nije prevođen i igran, jer je ekskluzivno delo - istakao je Savin.

Veliki glumac Predrag Ejdus donio je mitski, svevremeni lik Prosjaka.

- Prosjak je jedna enigma koju je Simović postavio i dugo smo razmišljali šta bi to sve moglo da bude. Došli smo do zaključka da je on nešto između anđela i đavola. Naime, u ime dobročinstva u toku istorije, od strane religije, politike, vlasti činjena su mnoga zlodela u ime navodnog dobra. Ovde smo hteli sa jedne strane da ostavimo to nešto između, a da to u priličnoj meri prikrijemo i ne "telefoniramo" unapred. Da u prvom redu on bude tipičan klošar kakvih ima svuda u svetu. Pamtim iz detinjstva takve tipove koje sam viđao po Beogradu - kazao je Ejdus.

Naučni skup

Savremeno pozorište je u krizi i postoji potreba da se o tome razgovara i iznalaze rješenja za ovaj problem, ocijenili su danas u Banjaluci učesnici naučno-stručnog skupa "Kuda ide tradicionalni teatar". Direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske Nenad Novaković rekao je da savremeno pozorište ulazi u krizu, jer društvo ne vodi dovoljno brigu o tome. Poručio je da kultura ne smije biti trošak, već investicija za budućnost, te ocijenio da je neophodno unaprijediti školovanje kadrova za sve segmente u pozorištu.

Dodjela nagrada

Kao i svake godine, posljednjeg festivalskog dana biće proglašeni najbolji. Nagrađenima u čast ovaj put nastupiće "Džez poezi kabare". Muzičari iz ovog neobičnog sastava poručili su da publiku očekuje mnogo dobre muzike i iskrenih emocija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.