Књижевно вече Мирославa Кусмукa у оквиру Видовданских дана Кнешпоља 2017: Снага ријечи осликава бреме најбољих људи

Александра Глишић
Књижевно вече Мирославa Кусмукa у оквиру Видовданских дана Кнешпоља 2017: Снага ријечи осликава бреме најбољих људи

Козарска Дубица - У оквиру "Видовданских дана Кнешпоља 2017" у амфитеатру Кнежопољске куће у Кнежици код Козарске Дубице одржано је књижевно вече са Мирославом Кусмуком.

О Кусмуковим књигама "Вук", "Причај ми, Лазаре", "Олуја", "Бијели шал" и "Исповијести" говорили су др књижевности Златко Јурић и директор Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске социолог Слободан Наградић.

Наградић је нагласио да је у Кусмуковим књигама невјероватно прецизно осликан свијет животиња, али и живот на селу, посебно запажајући овај детаљ као занимљив, јер је Мирослав рођен у Сарајеву у којем је и живио до посљедњег рата.

Кусмук је на промоцији рекао да је његова фасцинација вуком, који је тема и његовог првог романа, али и име главног лика романа "Бијели шал", произашла из једног ненаданог сусрета "очи у очи", али и вјечног питања колико тешко бреме носи најбољи међу нама па био он вук, владар шуме, или човјек, најбољи међу нама.

- Не треба заборавити ни то да је Свети Сава био заштитник вукова и да ниједан народ као наш не носи вука на такав начин у свом свеукупном бићу - каже Кусмук.

Златко Јурић је говорио о Кусмуковим књигама посебно истичући њихов приповједачки тон и жељу аутора да на један посебан начин и посебним сензибилитетом сагледа и себе изнутра и свијет изван свјетова.

У оквиру "Видовданских дана Кнешпоља 2017" у Кнежици је одржано неколико културних и забавних манифестација у организацији Црквене општине Кнежица. У амфитеатру Кнежопољске куће одржан је концерт тамбурашког оркестра друштва "Пелагић" из Бањалуке, Вече изворне пјесме ојкаче, као и трибина "Видовдан и Срби" на којој је гост био историчар Жељко Вујадиновић.

Одломак из романа "Причај ми, Лазаре"

"Кад би наишао неко од мојих ратних другова, окретао би главу од мене, правећи се да ме не познаје. Неки од њих постали су угледни и моћни људи. Били су признати у друштву, које је, ратом изобличено, било као створено за њих. Можда сам изгубио памћење, а можда и лажем себе, али никако не могу да схватим: чиме ли су заслужили такав углед?!"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана