Kњижевник Владимир Пиштало, за Глас Српске: У култури лежи клица будућности

Александра Глишић
Kњижевник Владимир Пиштало, за Глас Српске: У култури лежи клица будућности

Београд - Бринем се што се у данашње време култура не сматра саставним делом заједнице. Само се забава сматра делом заједнице, укључујући и онај део књижевности који је забава. Међутим из забаве никад не може доћи промена. Промена може доћи само из културе. У њој лежи клица будућности.

Овако размишља један од најзначајнијих савремених српских приповједача Владимир Пиштало, који је квалитетом својих дјела освојио читаоце, али и бројне књижевне жирије, што му је донијело значајне награде. За "Глас Српске" говорио је о новој књизи "Сунце овог дана, Писмо Андрићу", коју је објавила издавачка кућа "Агора", али и о инспирацији за писање и стању у српској књижевности.

- Читаоце моје нове књиге очекује роман, који представља интиман разговор са Андрићем у форми писама. Писмо је двострука форма - дијалошка и исповедна. Очекује их један другачији Андрић, емотивнији, рањивији, склонији шали, посвећенији женама. Писац који је опрао ноге чином великог разумевања свима онима које је описао. Он је за своје јунаке увек имао разумевање а иронију је остављао за себе - каже Пиштало, који је аутор књига романа "Миленијум у Београду", "Венеција" и "Тесла, портрет међу маскама", за који је добио НИН-ову награду.

Признаје да је књигу о Андрићу желио да напише "откада зна за себе".

- Писао сам је последњих пет година. Мени се чинило да је Андрић упао у процеп неразумевања, који се наизглед састојао од самих похвала. Малограђани су му приписивали своје мотиве, јер његове нису могли разумети. Нико није велики у очима свог собара, а мени се чинило да се код нас одомаћио тај собарски менталитет - прича књижевник, који је за роман "Венеција" добио награду "Кочићево перо".

Пишталова дјела су преведена на десетак свјетских језика.

- Отпори према Андрићу нису били само према њему већ и према важности уметника. Сва политика можда јесте локална, али уметност није. Андрић је мислио да је дневно-политички живот највећи непријатељ праве уметности. По њему "новинарске воденице много мељу, али мало брашна дају" - примјећује Пиштало.

Читаоци широм свијета Пиштала су упознали путем више књига, али је роман "Тесла, портрет међу маскама" имао највећи одјек. Нови роман је на неки начин на трагу дјела о великом српском научнику.

- Ово је књига о великом човеку какав је био и Тесла. Андрић и Тесла су, по својој резервисаности и усамљености, имали извесних сличности. Са друге стране ја мислим да и човек и град представљају психолошки простор. Писао сам књиге о градовима, као што су "Венеција" или "Миленијум у Београду". "Сунце овог дана, Писмо Андрићу" је путопис из туђег психолошког света. Као дибук, дух из јеврејске традиције, Андрић је улазио у толике људе и описивао их изнутра. У овој књизи желео сам да будем дибук за дибука - објашњава Пиштало.

Француски превод његовог романа "Миленијум у Београду" био је у најужем избору за престижну годишњу награду "Фемина" за најбољи преведени роман на француски језик, што је и промоција укупног новијег српског књижевног стваралаштва.

- Савремена српска књижевност је разноврсна и одражава друштво које се мења. Андрић се плашио шта ће бити с нама ако нас живот буде и надаље мењао тако брзо и тако радикално. Писци нису изузети из своје средине. Они је описују. Писци раде свој посао - сматра књижевник, који ради на Бекер колеџу у Масачусетсу, гдје предаје свјетску и америчку историју.

Иако је својим књигама обухватио цијели свијет, није оптимистичан када је ријеч о утицају писане ријечи на друштвене промјене.

- Књижевност данас има мање утицаја на друштво него раније. Прво писци су писци. Нису пророци. Друго, у Америци писце много мање питају о различитим актуелним и политичким питањима. Просто се не очекује да се они о томе изјашњавају. Што се мене тиче, то је савршено у реду - завршио је причу Пиштало.

Митски хероји

- Овај епистоларни роман тока књижевне свести писан је кроз туђу свест. Усред мреже бритких асоцијација замаскиран је у манифестни говор есеја, који у себи садржи скривену и збирку прича и збирку песама и путопис. Он читаоца извештава о Андрићевим прозорима у свет и свест из паноптикума, циркуса и књига; о књижевним прозорима у страст и у тајну жене; о ономе што заиста јесу митски хероји његовог доба; о Гаврилу Принципу и Младој Босни као друштвеноисторијском контексту неправде последњег кметства у тадашњој Европи; али и о истини данашњег света и његовог неоколонијалног устројства у коме "усрећитељи траже од усрећених да се одрекну сопствених очију" - записао је уредник издавачке куће "Агора" Ненад Шапоња.

Звучна издања

Роман "Тесла, портрет међу маскама" прије неколико година доживио је и звучно издање. Иако су код нас те књиге веома ријетке, у Америци су нека врста норме и налазе се у готово свим библиотекама. У звучном издању "Тесле" текст говори легенда српског глумишта Петар Божовић.

Митски хероји

- Овај епистоларни роман тока књижевне свести писан је кроз туђу свест. Усред мреже бритких асоцијација замаскиран је у манифестни говор есеја, који у себи садржи скривену и збирку прича и збирку песама и путопис. Он читаоца извештава о Андрићевим прозорима у свет и свест из паноптикума, циркуса и књига; о књижевним прозорима у страст и у тајну жене; о ономе што заиста јесу митски хероји његовог доба; о Гаврилу Принципу и Младој Босни као друштвеноисторијском контексту неправде последњег кметства у тадашњој Европи; али и о истини данашњег света и његовог неоколонијалног устројства у коме "усрећитељи траже од усрећених да се одрекну сопствених очију" - записао је уредник издавачке куће "Агора" Ненад Шапоња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана