Јованка Стојчиновић-Николић: Тринаести степеник као мали јубилеј
Пјесме су ме довеле у тренутак јасног сазнања о себи у времену у којем живим и приближиле ме времену прошлом. Пјесник исписује све оно што се дешава најчешће мимо његове воље, али и оно "са мислима уназад", имајући потребу да забиљежи неко вријеме у којем је живио или живи. Наслов моје збирке пјесама "Тринаести степеник" је одредио мој живот.
Изјавила је ово за "Глас Српске", уочи вечерашње промоције своје 15, јубиларне књиге у Приједору, пјесникиња Јованка Стојчиновић-Николић.
Додала је да је физички пад са тринаестог степеника био само услов остваривања жеље за савладавањем простора, нарочито оног у пењању "навише", гдје је борба за сваки степеник неминовна, али и у функцији "владања" њиме, светионик у којем се састаје са поезијом.
- Сигурна сам да је свака моја збирка пјесама имала свој животни пут. Понекада он није "имао срећу" да се избори за заслужено мјесто. Постоје разни облици заустављања и загрцавања, искушења и других околности које утичу на живот књиге. "Тринаести степеник" као мали јубилеј је продужени, али кровни дио мојих поетских достигнућа - каже Стојчиновић-Николић.
Као добитник бројних награда, међу којима је и награда "Шушњар", наглашава да признања имају вишеструки значај за умјетника. Ова пјесникиња је одувијек имала врло изражен патриотски став, а највише вриједности за које се у поезији залаже су кућа и завичај.
- Кад одемо из завичаја, онда нам све више недостаје и ми му се кроз писану, поетску ријеч враћамо, свако на свој начин, свако по свом осјећају. Отуда и осјећај патриотизма. Ако сам патриота, нисам шовиниста. Припадност националном бићу је сасвим разумљива, као и свој суд који "саопштавамо свијету". Није све што се напише поезија. Ријечи су старије од нас самих, зато се све и не може рећи - додаје Стојчиновић-Николић.
Пјесникиња, која често пише о љубави, сматра да се љубав стално обнавља и понавља, али да је никада нема довољно.
- Увијек настојим да у људима пронађем љубав, то мало богатство које нам никада није сувишно, ма откуда долазило - истакла је Стојчиновић-Николић.
Удружење
- Већ другу годину са удружењем "Змијање" обиљежавамо "Кочићеве сусрете" у којима учествује више од 30 писаца, али не постоје пројекти који се расписују за рад удружења. Добро би било када би сваки члан удружења имао свијест о плаћану чланарине. Мора постојати интерактивни рад између чланова удружења и самог УКС. Наши писци све више "излазе" на свјетску књижевну сцену, присутни су на разним фестивалима и сајмовима књига, само што врло често Управни одбор удружења о томе не може одлучивати, јер позиви за учешће су најчешће упућени појединим писцима - казала је Јованка Стојчиновић-Николић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
