Јадранка освајала добротом и љубав поклањала свима ФОТО

Кораци тешки, готово оковани, грло стегнуто, а очи, пуне као океан, суза, оних искрених, као да вас је напустио неко кога сте безусловно вољели. Јер таква је она била. Срдачна, мила, плијенила је добротом и љубав је поклањала свима. Осмијехом је грлила, као мајка, сестра, најбољи друг...

Собу је, искрених емоција и великог срца, откључало за екипу "Гласа Српске" особље Дома за старије особе и социјалног центра "Иван Павао Други" у Бањалуци.

А у соби се још увијек осјећала Јацина ведрина. Све њене најинтимније ствари су биле ту. Џемпер пребачен преко столице, као да је чекао да га Јаца узме. Фотографије драгих пријатеља, слике са мотивима Далеког истока, мале шарене лепезе, књиге, ЦД-ови, клавијатуре, чак и календар са бонсаијем је причао о њеним сновима и мислима који су били усмјерени само у једном правцу - Јапану.

Директор дома Жаклина Гарић, смирујући емоције, подијелила је са нама дивне тренутке које је подијелила са нашом највећом пјевачицом и кантауторком.

- Када су нам јавили да госпођа Јадранка долази код нас, прво сам помислила, Боже, па како ћемо ми испунити захтјеве и бринути се за једну такву умјетничку величину. Међутим, чим је дошла, моментално ме "разоружала" својим осмијехом и загрљајем - каже Жаклина.

Све их је, истиче она, напросто освојила својом скромношћу, минималним захтјевима и, како каже, понашала се као да су пријатељи готово цијели живот.

- Понашала се као дио наше куће, као да је ту одувијек. И дефинитивно се потврдила она добро позната, да особа што је већа, она је и дивна за сарадњу, једноставна је и не тражи посебну пажњу. Никада нисам упознала особу која је имала толико позитивне енергије, која се толико шалила и вољела живот, без обзира на тешку болест која ју је снашла - прича нам Жаклина.

Иако је имала болесно тијело које ју је много ограничавало, она је увијек, прича Жаклина, налазила начин да испољи сву своју креативност. Све вријеме је стварала, радила, компоновала, живјела умјетност.

- До краја је остала позитивна и ведра. Радо је комуницирала и са другим станарима, који су је изразито поштовали. Увијек су прилазили да је поздраве, да је питају како је. Оно што никада нећу заборавити је то да када је дошла у фазу да теже говори, комуницирала је својим дивним плавим очима. Невјероватна је била и дефинитивно је оставила траг у срцима свих нас - искрена је Жаклина.

Каже да јој је, као и њима, домаћинима ове куће, много значило што су јој долазили људи, пријатељи са свих страна, цијеле регије, да је посјете.

- Долазиле су њене колеге музичари, па и млађе генерације да је виде, поздраве, пруже охрабрење и подршку. То значи да она, ни када се разбољела, није била заборављена и нама је јако драго било због тога. А и њој. То јој је било велико охрабрење и сазнање да неће остати сама. Она се јако радовала свакој посјети и свакога је примила, иако је можда некада била и у боловима - прича нам Жаклина и додаје како је Јадранка, без обзира на болест, унијела велику радост и по томе ће је и памтити.

Вољела је, каже главна медицинска сестра Марица Дуда, много да се шали. Причала је анегдоте из Јапана и увијек је била духовита.

- Обожавала сам је, ми смо генерација. Као корисник, била је изузетно захвална на свему, нарочито на ситницама. Оно што је на мене оставило најјачи утисак, а врло добро знате о каквој тешкој болести се ради, јесте то да је Јадранка чврсто вјеровала и надала се да ће оздравити једног дана. Надала се том лијеку из Јапана и нада у оздрављење је никада није напуштала. Па мислим, ни до посљедњег трена - испричала нам је Марица.

Каже да је, све до посљедњих пола године живота, непрестано радила и стварала заједно са Мајом Татић.

- Увијек сте могли да је затекнете за столом да нешто ради, пише, снима. Маја је стално била с њом и док год је могла, Јаца је била активна - рекла је сестра Марица.

Каже, живјела је тихо, скромно, непуне четири године у дому. Сви су жељели да је виде и посјете, не само људи са естраде, него и обични грађани.

- А тако је тихо и отишла. Само се угасила - кроз уздах прича Марица.

Иако је отишла на неко боље, љепше мјесто, смирила се, директор дома Жаклина Гарић истиче да смрт не значи крај, "поготово када знамо колико је она вољела живот и са каквим жаром га је живјела".

- Сви смо се јако растужили. Много нас је погодила њена смрт. На нашу адресу су стигли бројни телеграми саучешћа, из цијелог региона, како од познатих личности, тако и од обичних људи који су је вољели - каже Жаклина.

Између осталих, телеграми су стигли од управе "Нишвил" џез фестивала, али и од велике српске глумице Милене Дравић Николић.

"Дубоко ме је потресла вест о смрти великана музичке сцене Југославије, Јапана, Јадранке Стојаковић. Стидим се због њене трагичне судбине. С поштовањем, Милена Дравић Николић, глумица из Београда."

Комеморација

Комеморативна сједница поводом смрти истакнуте кантауторке Јадранке Стојаковић биће одржана и у Народном позоришту Сарајево 7. маја у 13.30 часова.

"Јаца, а не госпођа Јадранка"

- Увијек је хтјела да будемо њени пријатељи, а не запослени у дому. Инсистирала је да је зовемо Јацо, а не госпођо Јадранка. Никада нећу заборавити када смо организовали свечаност поводом Дана старих особа. Дошла су дјеца из једне основне школе из Бањалуке и Јаца је сваки пут дошла да их подржи, пјева са њима и бодри их. То су били дивни, емотивни тренуци и у тим малим стварима се огледала њена величина - рекла је социјални радник Јосипа Баста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.