Изложба сликара Милоша Вујића у Банском двору Културном центру: Моји пијетлови прича о мотивима и симболима

Александра Маџар
Изложба сликара Милоша Вујића у Банском двору Културном центру: Моји пијетлови прича о мотивима и симболима

Бањалука - Академски сликар Милош Вујић из Бањалуке представио се у малом изложбеном салону Банског двора Културног центра, поштоваоцима умјетности са необичним цртежима из циклуса "Моји пијетлови (Интуитивно компоновање слике)" у којем је кроз умјетност покушао да објасни апстрактну форму свијести и обичаја, како колектива тако и појединца.

У четвртак увече публика је имала прилику да погледа тридесет цртежа рађених тушом, пером, али и импровизованим пером које је овај талентовани умјетник користио како би добио другачији потез на папиру. Поставку у Банском двору отворио је академски сликар Ренато Ракић.

Фаза са пијетловима у којој је настало двјеста радова је само увод у докторски рад који Вујић ускоро треба да одбрани на Факултету лепих уметности и мултимедије у Београду, а у класи професора Владимира Величковића. Докторска теза биће у домену словенске митологије.

Инспирацију за ову поставку пронашао је, како каже, у словенској митологији.

- Бавим се тематиком из читаве словенске митологије, тако да сам и моменат који ће покренути туш или перо тражио у  митологији старих Словена, грчкој митологији, Кини, Јапану, уопште гдје год се пијетао појављивао у историји, не као домаћа животиња, већ гдје је преузимао ново значење и постајао својеврстан симбол - објаснио је Вујић.

Посебно га је водило питање, на који начин људи од тако обичне животиње креирају неко одређено божанство којем дају одређене карактеристике.

 - Кроз процес цртања, сликања, стварања, пијетла сам обрадио на све могуће начине и тако покушао да илуструјем процес настанка симбола у људској свијести. У једном моменту престајемо га доживљавати као мотив, што он и јесте на цртежу, већ као симбол који преузима други значај - прича Вујић.

Заједно са професором Сашом Филиповићем направио је селекцију оних који ће се послије поставке у Београду, наћи пред Бањалучанима. Како су цртежи настајали током цијеле једне године, знало се дешавати да у једном дану настане пет, а понекад само један рад.

- Када их поредамо један поред другог, може се видјети исти рукопис слична употреба боје, расположење у којем сам радио и када се свих 200 пореда, могу се направити групације радова које су по рукопису сличне. Тиме смо се водили када само бирали оне који ће се наћи пред публиком. Било нам је битно да избјегнемо монотонију - казао је Вујић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана